1. Švajcarska
2. Danska
3. Luksemburg
4. Island
5. Švedska
SAD su zauzele 15. mesto, odmah iza Nemačke (11), Australije (13) i Hongkonga (14). Irska se nalaži na 18. mestu, Tajvan je 20. a Ujedinjeno Kraljevstvo 23.
Na dnu se nalaze Rusija, Bugarska, Meksiko, Rumunija, Kolumbija, Brazil, Venecuela, Slovačka, dok su Indija i Mongolija poslednje na rang listi.
Godišnja rang lista IMD nastoji da pruži sliku o fondovima talenata vodećih ekonomija, a samim tim i o njihovoj globalnoj konkurentnosti.
Ekonomije se procenjuju prema tri ključna kriterijuma: “Investicije i razvoj” – gledaju na to kako neka zemlja podstiče domaće talente; “Apel” – procenjuje u kojoj meri ekonomija zadržava domaće talente i privlači međunarodne talente i “Spremnost” – meri kvalitet dostupnih veština i kompetencija.
Kao i prethodnih godina, i najnovija studija sprovedena je između januara i aprila i kao takva ne objašnjava u potpunosti uticaj pandemije. Međutim, Hoze Kabaleros, viši ekonomista iz IMD-ovog svetskog centra za konkurentnost, rekao je da nalazi daju neke indicije koja tržišta rada mogu osetiti najveći socijalni i ekonomski pad.
Indonezija, koja je zauzela 45. mesto i Malezija, koja je 23. na listi, ove godine su pale na lestvici. Do toga je došlo zbog “odliva mozgova”, emigracije obrazovanih radnika iz matične zemlje, i smanjene sposobnosti privlačenja stranih visokokvalifikovanih radnika, rekao je Kabaleros. Dodao je da će pandemija verovatno pogoršati taj problem.
U međuvremenu, i druge zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na inostrane talente, poput Singapura, Australije, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe bi mogle da vide negativan uticaj nedavnih graničnih ograničenja, navodi se u izveštaju.
Ali Kabaleros je rekao da je pandemija takođe pružila priliku ekonomijama da investiraju u svoj narod i prilagode se novim načinima rada.
“Omogućavanje zaposlenima da steknu nove ili preusmere postojeće veštine, na primer, prelazak na rad na daljinu, takođe će biti od suštinskog značaja za održavanje efikasnosti udruženja talenata u bliskoj budućnosti”, rekao je on.
“Ova efikasnost će biti potrebna za suočavanje sa novim izazovima koji mogu nastati nakon trenutne krize. Omogućavanje usvajanja fleksibilnih novih tehnologija takođe će biti korisno za takve ekonomije, jer će one moći da se prerasporede kako bi se zadovoljile potrebe konteksta koji se neprekidno menja”, dodao je Kabaleros.
