Predsednik vlade Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da je cilj da se sve pripremi za uvođenje evra sa 1. januarom 2023. godine.
Zbog toga će morati da se sprovede i Nacionalni plan zamene kune evrom, danas predstavljen na sednici veća za uvođenje evra, dodao je.
Još ranije je objavljeno da će se evro u Hrvatskoj menjati po kursu od 7.5345 kuna, prenosi Index.
Plenković je predsedavao sedmom sednicom Nacionalnog veća za uvođenje evra kao službene valute u Hrvatskoj, na kojoj je raspravljen i prihvaćen Nacionalni plan zamene hrvatske kune evrom.
To je strateški dokument koji su zajednički pripremili HNB i vlada, danas je upućen u javno savetovanje, a cilj je da do kraja godine bude prihvaćen na nivou vlade.
Ako ispuni sve kriterijume, Hrvatska bi već 1. januara 2023. godine mogla da uvede evro, a kako to moglo da se organizuje, potrebno je da se sprovede Nacionalni plan zamene, izjavio je nakon sednice Plenković.
Nacionalni plan zamene hrvatske kune evrom opisuje zakonodavne, administrativne i logističke aktivnosti potrebne za odvijanje procesa zamene kune evrom, objasnio je hrvatski premijer.
On postavlja temeljne procese zamene, poput pravila za preračunavanje cena i drugih vrednosti, kao i konvertovanja depozita i kredita.
Temeljno načelo Nacionalnog plana zamene je zaštita potrošača, u smislu i zamene kune u evro bez troška, isključivo po fiksnom kursu konverzije, kao i uspostavljanje mehanizama za prevenciju neispravnog preračunavanja i neopravdanog povećanja cena.
“Proces zamene kune u evro je složen i tehnički zahtevan proces, stoga je važna efikasna organizacija i koordinacija te komunikacija prema građanima”, rekao je Plenković.
Istakao je da će se u tom cilju Nacionalnim planom konstituisati šest koordinacionih odbora – za zamenu gotovog novca, za zakonodavna prilagođavanja, za prilagođavanja opšte države, za prilagođavanja finansijskog sektora, prilagođavanja privrede i zaštitu potrošača, te za komunikaciju.
Glavnu ulogu u procesu zamene će imati Nacionalno veće za uvođenje evra, a sam nadzor procesa na operativnom nivou i usklađivanje rada koordinacionih odbora će voditi Upravni odbor, u kojem će ključni ulogu imati Kancelarija predsednika vlade i predstavnici Ministarstva finansija i HNB-a.
