Mediji vole da prikazuju milenijalse (osobe koje dostižu punoletstvo na početku 21. veka) kao digitalne eksperte sa tehničkim iskustvom. Ipak, istraživanja pokazuju da su oni zapravo konzervativniji od prethodnih generacija, i da žude za interakcijom licem u lice isto koliko i bilo ko drugi.
Danas se predstavljaju komplikovane slike modernog milenijalsa: onaj čija zavisnost od društvenih platformi čini Instagram i Snapchat prvom i poslednjom stanicom svakog dana, čija su očekivanja za određenim tipom iskustva (online i offline) redefinisala svaku industriju, i onaj koji je opterećen težinom stambenih dugova.
Ali da li su milenijalsi stvarno toliko različiti? S obzirom na to što se dogodilo u njihovim životima, nije teško shvatiti zašto je averzija prema novčanom riziku tako prepoznatljiv generacijski trend. Nadživljavanje finansijske krize i odrastanje kroz tehnološki bum stvorili su prilično opreznu populaciju, koja očekuje pregršt informacija dostupnih u svakom trenutku.
Zapravo, istraživanje C Space pokazuje da 8 od 10 milenijalsa vidi kao bolju opciju život bez značajnih finansijskih rizika, a 7 od 10 milenijalsa kažu da ih preduzimanje bilo kakvih rizika sa svojim finansijama donosi osećaj da su stvari “van kontrole”.
Nepoverenje prema Vol Stritu nije ništa novo. Konzervativni pristup milenijalsa reflektuje probleme njihovih baka i deka, onih koji su odrastali u Velikoj depresiji i posleratnom dobu.
Međutim, millenijalsi imaju nekoliko tipičnih karakteristika zbog kojih bi bankarsko tržište moralo da se prilagođava:
- Često izuzetno visok obrazovni dug (studetnskizajmovi) i tržište rada u kojima su plate bile na niskom nivou od Velike recesije
- Nedostatak vremena zbog dugog radnog vremena i često više poslova odjednom kako bi se pokrili troškovi života
- Ogroman broj opcija bankarskih proizvoda i planova za penzionisanje, od kojih mnogi prvenstveno nude digitalna rešenja.
Uzimajući sve ovo u obzir, samo 24% savremenih Amerikanaca je demonstriralo bazično znanje na temu kako voditi sopstvene finansije. Ovo je veoma zabrinjavajuća činjenica, koja nas tera na razmišljanje – kakva će tek onda biti sledeća generacija?
Prevod i obrada: Bankarstvo.rs
