Razvoj cirkularne ekonomije otvoriće nove poslove u oblasti bioekonomije, građevinarstva i kapitalnih projekata, poruka je istraživanja koje su u Škotskoj sprovele organizacije Cirkularna ekonomija i Nula otpada Škotska. I mada se rezultati odnose samo na Škotsku, ovaj izveštaj može da posluži kao orijentir za druge zemlje, pa i za Srbiju, gde bi, kako je procenio Naled, razvoj cirkularne ekonomije mogao da otvori 30.000 novih radnih mesta.
Gotovo 1 od 10 poslova u Škotskoj, preciznije 8,1%, već je povezan sa cirkularnom ekonomijom, ukazuje istraživanje čiji je cilj da posluži vladi, biznisima i univerzitetima kao izvor informacija koji će im pomoći u stvaranju nove cirkularne radne snage. Mnogi od postojećih cirkularnih poslova su u oblastima kao što su popravke i recikliranje stvari, a značajan broj je u domenu dizajna i tehnologije. Tri ključne oblasti sa najviše potencijala za razvoj novih poslova su, prema istraživanju – bioekonomija, građevinarstvo i kapitalni projekti kao što su razmontiravanje naftnih platformi i vetroparkova. Velike mogućnosti javljaju se u proizvodnji koja može da smanji otpad i sektorima koji mogu da se prebace od prodaje proizvoda na njihovo iznajmljivanje.
Otvara se prostor za, kako ih autori izveštaja nazivaju, moderne rudare koji treba da nađu lokalne održive izvore materijala, ali neće biti zapostavljeni ni staromodniji radnici. Razvoj cirkularne ekonomije pomoći će tradicionalnoj radnoj snazi da proširi svoju delatnost, posebno u ruralnim sredinama u kojima proizvodnja bioenergije i agroturizam obećavaju značajne dobiti, tvrde autori izveštaja.
Stvaranje novih poslova će, piše u izveštaju, pomoći da se smanje socijalne nejednakosti tako što će se otvoriti mogućnosti za rad u različitim industrijama i regijama Škotske. Takođe, zemlja će postati otpornija na pandemije, recesije i krhkost lanaca snabdevanja.
Ali, da bi se sve ovo ostvarilo, biće potrebno i usvajanje novih veština. Pre svega se misli na jačanje digitalnih veština zato što mnoge strategije cirkualrne ekonomije traže radnu snagu koja je digitalno sposobna. U sektoru građevinarstva, digitalne veštine će omogućiti da se iskoristi potencijal tehnologija u poboljšanju efikasnosti materijala. Kad je reč o bioekonomiji, potrebno je podići svest o značajnim poslovnim prilikama koje donosi vraćanje tokova otpada u ekonomiju i jačati veštine neophodne za energetsku tranziciju.
Živimo u doba kad se tržište rada stalno menja, pa se od radnika traži da budu prilagodljivi, što će im omogućiti da se lakše kreću između industrija i da prate njihovu tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Potrebno je razvijati holističko, sistemsko razmišljanje putem interdisciplinarnih kurseva kako bi se razumeo sistem cirkularne ekonomije u kom je sve povezano. Da bi cirkularna ekonomija postala sinonim sa našom ekonomijom, potrebno je uključiti razumevanje kružnog procesa u sve sektore i programe. Autori izveštaja dalje predlažu promovisanje cirkularne ekonomije kao karijernog izbora, uvođenje inovativnih formi učenja i razmene znanja i razvoj bliže saradnje između industrije i obrazovnog sektora putem inovacionih centara koje mogu posećivati studenti, radnici, edukatori.
Inače, škotska vlada je 2016. godine objavila strategiju cirkularne ekonomije pod nazivom “Da stvari duže traju”, ali i dalje četiri petine ugljeničnog otiska ove zemlje nastaje zbog proizvodnje, potrošnje i bacanja robe i materijala.
Izvor: eKapija / M. Dedić
