Prodaja hrvatske banke: Stranci je ne kupuju zbog zarade, već zbog mnogo zanimljivijeg benefita – Bankar.rs
ANALIZEBANKEINOSTRANE BANKESVE VESTI

Prodaja hrvatske banke: Stranci je ne kupuju zbog zarade, već zbog mnogo zanimljivijeg benefita

U trci za kupovinu Croatia banke, koja u miraz donosi 0,5 posto tržišnog udela, te mnogo bitniju nagradu u vidu ulaznice regulatora na bankarsko tržište Hrvatske i Evropske unije, ostala su tri igrača.

Pristigle ponude se češljaju, dve su “vrlo solidne”, a konačnu reč imaće Hrvatska narodna banka koja će oceniti jesu li ponuđivači kojima su odškrinuta vrata za ulaz na tržište dovoljno “fit and proper” da kroz njih i prođu, piše portal Poslovni.hr.

“Ideja je, naravno, dobiti što više novca, a dve pristigle ponude u tom smislu su vrlo solidne. S obzirom na situaciju oko preuzimanja u sektoru uopšte, da se male banke “trže” između 0,3 i 0,5 knjigovodstvene vrednosti, da je banka sanirana i atraktivna za licenciju, sve iznad toga je odlično”, rekao je hrvatskom portalu izvor dobro upoznat s nadmetanjem, uz molbu za anonimnost zbog osetljivosti procesa. Nakon evaluacije dokumentacije, ocene mogućih dodatnih uslova za sprovođenje transakcije kojih može, a i ne mora biti, nije isključen još jedan krug i dodatno “peglanje” ponuda.

“Nakon toga štafetnu palicu predajemo HNB-u koji će doneti odluku o prikladnosti investitora”, kaže njihov sagovornik.

U 100-postotnom državnom vlasništvu kroz DAB, Državnu agenciju za osiguranje štednih uloga i sanaciju banaka, Croatia banka ima marginalnih 0,4 posto tržišta, a na kraju juna ostvarila je više od 620.000 evra (bruto) dobiti. Prošlu godinu zaključila je s gotovo 3,3 miliona evra gubitka, a u poslednje tri godine gubici su kumulativno nagrizali kapital dosegnuvši gotovo 10,6 miliona evra pa se pitanje nužne dokapitalizacije stavlja u prvi plan.

Nakon godina strateških lutanja u kojoj se o budućnosti Croatia banke maštalo u šarolikim scenarijima, od platforme za sinergijsko okupljanje ostalih malih igrača do jačanja državne poluge uticaja na tržištu, u julu je prelomljeno da ipak ide na bubanj. Otad su stigle četiri ponude: “iz finansijskog i bankarskog sektora od zainteresovanih strana” iz SAD-a, Hong Konga, te dve iz Evrope. Nakon odrađenog dubinskog snimanja, na poverenstvo za prodaju Crobe do kraja oktobra stigle su tri obavezujuće ponude. Rok za njihovo vaganje je 20. novembar pa bi banka, prođe li sve glatko, novog vlasnika trebalo dobiti do kraja godine.

Vredi primetiti da među ponudama nema nijednog hrvatskog igrača. Poznavoci procesa time nisu iznenađeni jer je, za 0,4 posto tržišta kroz 13 poslovnica koje donosi u miraz, akvizicija Crobe izvesno ocenjena slabo isplativim poduhvatom i nakon višekratnih sanacija. Isto, očigledno, važi i za (većinski državni) HPB koji je odlučio povući kočnicu nakon preuzimanja Jadranske banke.

Za strane igrače pak, Croba je de facto kupovina licence regulatora. Na lokalnom tržištu i ekonomiji koja je pre korone jedva hvatala stope rasta od 3 posto BDP-a zarade su ograničene: lani je 20 igrača podelilo 770 miliona evra. No, iz perspektive da u poslednje više od dve decenije nijedna banka nije osnovana “iz nule”, a da licencija za Hrvatsku ujedno nosi i onu za EU, potencijalno preuzimanje dobija druge dimenzije.

Tags
Back to top button