Suočeni sa izuzetnom neizvesnošću, nejednakim i dugotrajnim oporavkom, evropski poslodavci okupljeni u krovnu organizaciju BusinessEurope od članica traže oprez u preranom ukidanju mera pomoći svojim privredama da ne rizikuju novu recesiju, dok su sve oči uprte u dogovor o novom budžetu – i pozajmicama koji se čekaju, piše Poslovni dnevnik.
Razmere štete od epidemije različito će se zbrajati po pojedinim zemljama i regijama. Za neke to znači snažniji udar uz dvocifreni pad BDP-a, a drugima tek minuse između 3 i 4 odsto. Prema poslednjim procenama Banskih dvora na kojima se pravio budžet za 2021. (a jednako prognozira i HNB) pad ove godine dostići će 8 odsto. Za Evropsku komisiju Hrvatska je ipak bliže dvocifrenoj ivici i grupi najteže pogođenih zemalja.
Prema jesenjim ekonomskim prognozama EK minus se očekuje od 9,6 odsto, a iduće godine rast 5,7 odsto, te 3,7 odsto u 2022. godini kada bi trebao uslediti povratak na pretkriznu aktivnost. Iako je nakon sezone Komisija ublažila dubinu pada, naniže je korigovan i tempo tog izlaska iz krize (ranije 7,5 odsto u 2021.)
Koliko god da slika oporavka divergira širom Evrope, u izveštaju BusinessEuropa u čijoj je izradi učestvovao i HUP, nema puno razloga za optimizam.
