Tržište osiguranja u regionu: Slovenija i Srbija rasli, ostali u padu

Tržište osiguranja u Centralnoj i Istočnoj Evropi zabeležilo je pad bruto zaračunatih premija od 3,8 posto u periodu januar-jun 2020. godine, pri čemu je pet tržišta imalo pozitivnu dinamiku, a ostala tržišta doživela su pad, izveštava Indikator.ba.

Bruto zaračunate premije na tržištu osiguranja u CEE za šest meseci 2020. godine, prema analizi XPRIMM-a iznosile su 19,11 milijardi evra, što je za 3,8 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

I dok neka tržišta poput Slovenije (rast od 4,21%), Srbije (+4,28%) i Letonije (+3,31%) imala pozitivan trend, bosanskohercegovačko tržište je sa padom od 2,0 odsto bilo među onima koja nisu uspela da povećaju obim poslovanja u vremenu obeleženom korona krizom.

U sezoni sa vidljivo smanjenim štetama za osiguranje automobila, zbog ograničenja u drumskom prevozu, i prilično mirnom u ekstremnim vremenskim prilikama, isplaćene štete smanjile su se na regionalnom nivou za 8,5%, na 10,03 milijarde evra. Jedini značajni izuzeci zabeleženi su u nekim jadranskim zemljama, ponajviše zbog znatno povećanih troškova za imovinsko osiguranje.

Sve u svemu, većina tržišta CEE imala je bolji učinak od očekivanog u prvoj polovini 2020. godine, a malo njih čak beleži pozitivne stope rasta bruto zaračunate premije.

Čini se da je životno osiguranje najpogođenija poslovna linija, ali to nije u potpunosti posledica Covid krize. Sveukupno, bruto zaračunata premija za životno osiguranje iznosila je 5,82 milijarde evra, 8,57 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Prva polovina 2020. godine za bh. osiguravajuće kompanije završila je sa ukupnom bruto premijom od 191,7 miliona evra, 2,0 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, što je rezultat uglavnom vođen smanjenjem premije u neživotnom segmentu, posebno na linijama osiguranja kredita i osiguranja motornih vozila.

U regionalnom pristupu, dinamika tržišta je bila slična u oba administrativna dela Bosne i Hercegovine. Dok su osiguravatelji Federacije Bosne i Hercegovine prijavili premiju od 135 miliona evra, 2,05 posto manje u odnosu na isto razdoblje prošle godine, u Republici Srpskoj ona je takođe opala za oko 2,0 posto u odnosu na prošlu godinu, na 56,7 miliona evra.

BH tržište osiguranja nije imalo tako visok pad kao kosovsko koje je sa zaračunatom premijom od 46,36 miliona euvra skliznulo 4,29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. No, bh tržište za nijansu je bolje prošlo nego hrvatsko gde je bruto zaračunata premija u prvom polugodištu 2020. pala za 2,30 odsto u odnosu na prošlu godinu, na 5,66 milijardi kuna (749 miliona evra).

Nešto manji pad od BiH imala je Severna Makedonija gde su fakturisane premije zabeležile smanjenje od 1,7 odsto, a iznosile su na kraju juna 83 miliona evra.

Uprkos pandemiji COVID-19, krajem juna 2020. godine, podaci o crnogorskom tržištu osiguranja koje je objavila Agencija za nadzor osiguranja otkrivaju da je lokalno tržište ostalo na nivou prve polovine 2019. godine sa zaračunatom premijom od 46,50 miliona evra naspram 46,59 miliona evra na kraju juna 2019.

Vrednost premija srpskih osiguravača iznosila je 55,85 milijardi dinara (475 miliona evra) u prvoj polovini 2020. godine, što je rast od 4,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U prvom polugodištu 2020. slovenačko tržište osiguranja iznosilo je 1,4 milijarde evra, 4,2% više u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Životni sektor porastao je za 1,8%, na 381 milion evra (uključujući penzijske fondove), dok je neživotni segment porastao za 5,2%, na 993 miliona evra.

Jedan od razloga ovog pozitivnog trenda bio je zemljotres u susednoj Hrvatskoj, u Zagrebu, koji je ohrabrio ljude da razmisle o osiguranju, navodi tamošnje udruženje osiguravatelja.

Zdravstveno osiguranje u Sloveniji ponovo je bilo najveća vrsta osiguranja u čitavom portfoliju sa zaračunatom premijom u iznosu od 329 miliona evra. Istovremeno, zdravstveno osiguranje zabeležilo je najveći relativni rast (+ 11,8%) i apsolutni rast (+ 35 miliona evra) u odnosu na bilo koju drugu vrstu osiguranja, kako iz životnog, tako i iz neživotnog sektora.