Priliv stranih direktnih investicija u Srbiji za osam meseci manji 28,9 odsto
Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji za osam meseci ove godine iznosio je 1,66 milijardi evra, što je za 677,6 milona, odnosno 28,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, objavljeno je danas u novom broju biltena “Makroekonomake analize i trendovi” (MAT).
Priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 1,72 milijarde evra i manji je za 807,5 miliona evra ili za 31,9 odsto. Neto priliv portfolio investicija iznosio je 1,4 milijarde evra i bio je viši za 1,2 milijarde evra, navodi se u časopisu.
Neto odliv po osnovu ostalih investicija koje obuhvataju gotov novac i depozite, finansijske kredite i trgovinske kredite od januara do avgusta 2020. godine iznosio je jednu milijardu evra.
U okviru ostalih investicija, zabeleženo je povećanje depozita domaćih poslovnih banaka u inostranstvu u iznosu od 457,5 miliona evra.
U periodu januar-avgust 2020. povećane su i neto kreditne obaveze poslovnih banaka za 625,2 miliona evra i preduzeća za 290,6 miliona evra.
U tom periodu država je smanjila neto kreditne obaveze za 60,3 miliona evra. Potraživanja po osnovu trgovinskih kredita, odnosno nenaplaćenog izvoza robe povećana su ;za oko 673 miliona evra, dok su smanjene obaveza po osnovu neplaćenog uvoza robe u iznosu od 808,4 miliona evra.
“Činjenica je da je priliv SDI u Srbiju usled pandemije kovida-19 smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali manje u odnosu na globalne tokove SDI, gde zabeležen pad od 49 odsto”, navedeno je u MAT-u.
Dodaje se da je “značajno to što neto priliv SDI u Srbiji, i u periodu januar-avgust ove godine, omogućava u potpunosti pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa od skoro 104 odsto”.
Prema prvim procenama, oko 60 odsto SDI uloženo je u razmenljive sektore, pre svega preradjivačku industriju (32,9 odsto) i saobraćaj (20,7), za kojima slede gradjevinarstvo (13,7) i finansijski sektor (sedam odsto).
Najviše investicija u Srbiju došlo je iz evropskih zemalja, iz zemalja EU oko 68,4 odsto i Rusije oko 5,3 odsto i azijskih zemalja, oko 20,2 odsto, pre svega iz Кine, oko 18,9 odsto.
