Bankarstvo je neophodno, a kome su potrebne banke?
Zahvaljujući aplikacijama na mobilnim telefonima u 2020. većinu stvari zbog kojih bismo ranije išli u eskpoziture banaka možemo da završimo jednim klikom.
Ipak, čini se da se redovi na šalterima ne smanjuju.
Koliko su nam banke uopšte potrebne, da li zaista moramo da idemo na šaltere, koje sve usluge možemo dobiti bez odlaska u banku, jedna je od tema ovogodišnje konferencije BIZIT.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić navodi da je procenat penzonera u Srbiji 26 odsto, da je njihovo učešće veliko, te da se energija mora usmeriti ka toj populaciji.
“Bankari moraju da se potrude da najstariji deo stanovništva da prihvati tu tehnologiju”, rekao je Vasić. On navodi da su mlađi i ljudi srednje dobi skloniji inovacijama, mada su, kako je naveo, stariji ljudi malo manje intertni prema inovacijama.
“Otuda odgovor zašto imamo redove isped nekih banaka, a pola ako i više od toga zbog čeka čekaju može da se uradi na drugi način, a ne da se uđe ekspozituru. Na nama bankarima je da motivišemo ljude da koriste digitalne usluge”, rekao je Vasić.
Kada će banke nestati, ovakve kakve znamo? Menadžer CRM i Data Science, OTP Banka, Nataša Rađenović Živanović navodi da će banke i dalje postojati, a da je najvažnije koliko će biti otvorene za saradnju sa startapima i fintechima. Ona je navela da cela priča oko digitalizacije banaka nema efekta ako se društvo ne digitalizuje.
Prema njenim rečima nije lako naći resurse da bi sproveli u delo sve što bi voleli, mada ideja ima puno. “Banke su se dosta otvorile ka startap zajednici i celom tom eksotistemu”, rekla je.
Digital Transformation Lead, Erste banka, Stojan Vatreš je naveo da su mlađi ljudi rođeni u digitalnom dobu, a penzioneri su ti koji se prilagođavaju.
“Velika uloga banke je da bude produžena savetodavna ruka, da se prilagode i ponude nova rešenja sugrađanima. A ta rešenja moraju da budu dobro urađena da se graniče sa sjajnom jednostavnošću. I tu može da nam pomogne fintech”, rekao je.
Dodaje i da je savetodavna uloga banaka jako važna i navodi primer da ljudi kada hoće da traže kredit žele da pričaju sa nekim, da imaju kontakt, da ih neko razuveri i da im odgovore. “Te navike će teško da se menjanju”, rekao je.
Vatreš je naveo da digitalna transformacija je sa jedne strane u centru korisnika, a sa druge strane su zaposleni. “Paradoks je da digitalna transformacija nije o tehnologiji nego o ljudima i načinu na koji organizuju digitalnu transformaciju”, rekao je.
Da li će biti moguće plaćanje na Fejbsuk nalog, Instagram, TikTok?
Vatreš kaže da postoje neke inicijative EU koje traže da se banke otvaraju povezuju.. “Banke treba da planiraju neka ovakva rešenja i omoguće plaćanje tih naloga da ljudi mogu da iskažu neki svoj potencijal, da zarađuju preko nekih svojih naloga, da to bude jedna otvorena platforma”.
Izvor: B92
