Multinacionalne kompanije odlažu investiranje kako bi sačuvale gotov novac
Srpska ekonomija trenutno je u samom vrhu u Evropi kada je reč o privrednom rastu i projekcijama za naredni period. Dobro se držimo i kada je reč o javnom dugu i mogućnostima da budžetom podržimo povećanje minimalca i plata u javnom sektoru.
Na jedan faktor teško međutim da mnogo možemo da utičemo. To su strane direktne investicije, koje će zbog globalne situacije sa pandemijom, sigurno zabeležiti pad. A strane direktne investicije su upravo pokazatelj koji je mnogo puta pominjan iz Nemanjine 11 govoreći o rezultatima i ekonomiji zemlje.Kako u svom najnovijem izveštaju navodi Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), u svetu su strane direktne investicije desetkovane – praktično su smanjene za polovinu u prvoj polovini 2020. a u odnosu na isti period lane.
Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković istakla je nedavno da je u Srbiju stiglo 1,8 milijardi evra stranih investicija i da je projekcija da će ih do kraja godine biti 2,3 milijarde, te da tu kovid nije imao uticaja. U prvom polugodištu ove godine, neto priliv SDI iznosio je 1,5 milijardi evra, objavljeno je u izveštaju Ministarstva finansija.
Poređenja radi, u 2018. Srbija je privukla 3,5 milijarde stranih investicija, a godinu dana kasnije oko tri milijarde.
Prethodnih meseci bilo je optimističkih izjava – opravdano jer ekonomija je počela da raste, proizvodnja i potrošnja beležile su pomak i u Srbiji i u Evropi. S obzirom na to da je u jeku novi talas korona virusa, teško je međutim sada očekivati da će najveći ulagači u Srbiji, među kojima su vodeće nemačke i italijanske kompanije, baš tako lako donositi odluke o ulaganju u inostranstvu, ocenjuju ekonomisti. Kako tvrde, veća ulaganja bi možda bilo moguće očekivati jedino iz Kine.
A odakle Srbiji dolaze investicije. Analizirali smo dobru 2018. godinu.
Iz EU tada su nam stigle investicije u iznosu od 2,1 milijarde evra, što je više od ukupnih zajedničkih ulaganja iz Istočne Azije (Kina, Hongkong, Tajvan) – 706,7 miliona evra, Evroazijske unije (Rusija, Belorusija) – 239 miliona evra, i sa Bliskog i Srednjeg Istoka (UAE i ostali) – 186,9 miliona evra.
Na primer, iz Francuske su tokom 2018. stigle investicije vredne 710,7 miliona evra, Holandija je uložila 317,5 miliona, a Nemačka 263,7 miliona evra.
S druge strane, Kina je investirala 694,1 milion evra, a Rusija 237,3 miliona evra.
Savetnik za razvoj i investicije Mahmut Bušatlija kaže da strane direktne investicije koje sada stižu u Srbiju dolaze po odlukama donetim pre recesije i kovida, a da će ove godine teško iko osim Kine odlučivati da investira van svoje države. On dodaje da će kompanije vrlo teško plasirati novac kroz investicije van svojih zemalja, jer svi će gledati da prvo osposobe svoje ekonomije.
“Jedini izuzetak od toga pravila jeste Kina – najveći investitor na svetu. Tu mi možda možemo da pronađemo svoje mesto”, rekao je on i dodao da je uticaj pandemije vidljiv i kod malih i srednjih preduzeća koja su dobavljači velikih sistema.
“Ako su veliki u Evropi podbacili sa svojom proizvodnjom, onda su i potrebe za nabavkama iz stranih firmi koje proizvode u Srbiji manje”, kaže on i navodi da se uglavnom radi o sektoru autoindustrije koji je jako pogođen svuda u svetu.
U svetu su strane direktne investicije smanjene za polovinu u prvoj polovini 2020. u odnosu na isti period lane, saopštile su Ujedinjene nacije.
Po prvi put u istoriji su SDI u evropske ekonomije bile u minusu. Naime, smanjene su za sedam milijardi dolara, na 202 milijarde, dok je dotok stranih investicija u SAD pao čak 61 odsto, na 51 milijardu dolara, navodi u svom izveštaju Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD).
Globalne SDI pale su zbog toga što multinacionalne kompanije odlažu investiranje kako bi sačuvale gotov novac, navodi se u izveštaju.
Izvor: Blic
