Bogati evropski sever posegnuo duboko u džep da spasi ekonomiju u korona krizi

Pandemija korona virusa potisnula je u drugi plan priče o štednji i evropske zemlje danas se nadmeću u tome koja će više potrošiti kako bi ekonomija izbavila iz “korona recesije”.

Ukupni iznos pomoći penje se na nekoliko hiljada milijardi evra, ali prikriva duboke razlike među zemljama ne samo u ‘težini’ paketa podrške već i u samim merama.

Bogati sever tako sebi može priuštiti bespovratnu pomoć ključnim delovima ekonomije dok se siromašniji jug više oslanja na kratkoročne mere podrške, u obliku zajmova i privremenih poreskih olakšica.

Evropski fond za oporavak, vredan 750 milijardi evra, trebao bi ublažiti te razlike i garantovati da se jaz neće produbiti. No, novac će zemljama EU-a biti stavljen na raspolaganje tek od iduće godine, i to u ratama, kroz duže vremensko razdoblje.

Ekonomski institut Bruegel sa sedištem u Briselu izračunao je da je Nemačka kompanijama i građanima ukupno osigurala podršku u vrednosti 8,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, gotovo kao i SAD, s osiguranom pomoći u vrednosti 9,1 odsto BDP-a.

Nemački iznos uključuje 100 milijardi evra za dokapitalizaciju i kupovinu udela u kompanijama pogođenim korona virusom, zatim 23,5 milijardi subvencija za plate zaposlenima sa smanjenim radnim vremenom i 18 milijardi direktnih potpora za male kompanije.

Zemlje teško pogođene dužničkom krizom u 2009. godini izdvojile su pak daleko skromnije iznose – direktne podsticajne mere Portugala vredne su 2,5 odsto, Grčke 3,1, Španije 3,7 a Italije 3,4 odsto BDP-a.

Rim je ponudio moratorijum na zajmove i hipoteke malih kompanija vredan više od 220 milijardi evra, ali kako stvari sada stoje on će isteći krajem januara i na njihova će leđa ponovo pasti zajmovi, jednako veliki kao i pre krize.

Madrid se sučeljava sa sličnim nedoumicama. Vlada je kompanijama osigurala kreditne garancije u vrednosti 140 milijardi evra, a banke su im odobrile poček u otplati. No, to se razdoblje bliži kraju i sve se više strahuje od talasa bankrota pa vlada razmatra dodatnu pomoć.

Stoga procenu Eurostata o opravku evrozone u trećem tromesečju, snažnijem no što se očekivalo, valja uzeti s određenom rezervom, ističe Rojuters, podsećajući da obuhvata razdoblje do oktobra kada je Evropu zapljusnuo drugi talas zaraze.