Ako imate štednju u banci i ovaj period godine koristite kao mogućnost da ušteđevinu oročite po boljoj kamati, najbolje što možete dobiti je oko 0,8 odsto godišnje za oročene evre i oko 2,5 odsto u proseku za štednju u dinarima.
Veliki broj banaka ni ove godine ne obeležava Nedelju štednje sa velikim kamatama. Kraj trke i dobrih ponuda je završen, ali i dalje ima banaka koje su spremne da ponude više. Nekolicina ih je izašla sa ponudom koja podrazumeva veću kamatu sa dužim periodom oročenja i većim iznosom koji se oročava. U tom slučaju kamata ide od 0,8 odsto za oročenje evra na godinu dana do 1,3 odsto ukoliko idete na oročenja veća od 10.000 evra i na duži period od 12 meseci. I tu su kamate u proseku i duplo veće nego prošle godine.
Pojedine banke nisu ni izašle sa povoljnijim kamatama i one oročavaju evre po standardnim kamatama od oko 0,4 odsto u proseku i do tri odsto za dinare na godinu dana. Takođe, ima i banaka koje su želele da ostanu u “fokusu” i koje su umesto popularnjih kamata išle na druge pogodnosti, poput isplate kamte unapred.
Pre desetetak godina u nedelji štednje banke su davale kamatu i do osam odsto godišnje. U pojedinim bankama tada se na 10.000 evra za samo godinu dana moglo zaraditi do 900 evra, a danas tek nešto više od dvadesetak evra, navodi Blic.
Praktično, na 1.000 oročenih evra čista zarada, koja uključuje porez od 15 odsto, iznosi u proseku manje od dva evra za godinu dana. U najboljem slučaju kamata je 0,6 odsto, ali na evroštednju oročenu na tri godine. Da ne govorimo o tome da kamata na štednju po viđenju i ne postoji.
U 2009. godini kamatne stope na štednju bile su među najvišima u Evropi. Ogromno interesovanje građana, povremeno stvaranje redova u ekspoziturama i produženo radno vreme bile su karakteristike Nedelje štednje 2009. godine u Srbiji, iako su kamate bile niže u odnosu na prethodnu godinu.
Godina 2010. bila je poslednja u kojoj su klijenti domaćih banaka dobili kamate na štednju koje bi opravdale svu “buku” koja prati period Nedelje štednje. Naime, krajem oktobra te godine kamate na dinare išle su čak do 18 odsto, a na štednju u evrima i do osam odsto za iznose oročene na godinu dana, a bankari su bili i više nego spremni da pregovaraju sa svakim klijentom ponaosob i ponude čak i bolje uslove od zvanično proklamovanih.
Za 2011. godinu možemo da kažemo da je bila “početak kraja”. Za razliku od prethodnih godina, kada su se banke za vreme Nedelje štednje trkale koja će dati veću kamatu na oročene evre, banke su tada akcenat stavile na dodatne proizvode i usluge.
