Samo četiri banke ne uzimaju proviziju na humanitarne uplate

Samo četiri banke u Srbiji, od ukupno 26 koliko ih posluje u našoj zemlji, ne naplaćuju proviziju za gotovinske uplate u humanitarne svrhe. Ostale 22 na svaku uplatnicu na šalteru banke građanima zaračunavaju određeni procenat, čak i u slučaju kada se novac uplaćuje za pomoć – bolesnoj deci.

Na 100.000 dinara uplate za Aniku, banka je uplatiocu uzela još 1.000 dinara, dakle jedan odsto, na ime provizije.

Na ovo je ukazalo Udruženje potrošača “Efektiva”.

“Naš savet korisnicima platnih usluga je da se, pre nego što se opredele u kojoj će banci izvršiti uplatu ili prenos sredstava na namenski račun za prikupljanje humanitarne pomoći, informišu – uvidom u tarife naknada koje sve banke objavljuju na svojim internet prezentacijama – o tome da li banka naplaćuje naknadu za ove uplate, odnosno prenose, te da odaberu onu banku koja se odrekla naplate tih naknada”, kažu u Narodnoj banci Srbije za Nova.rs.

NBS od marta 2019. godine objavljuje pregled naknada pružalaca platnih usluga za navedene usluge, pomoću kojeg se može uporediti kolika je visina naknada za najčešće korišćene usluge povezane s platnim računom kod različitih pružalaca.

“Uvidom u podatke objavljene na navedenom pregledu može se videti da kada je u pitanju bezgotovinski prenos sredstava naknadu za transakcije po osnovu humanitarne pomoći ne naplaćuju Banka Inteza, Komercijalna banka, AIK banka, NLB banka, Alta banka, Srpska banka i Mirabank, a kada su u pitanju gotovinske uplate po osnovu humanitarne pomoći, naknadu ne naplaćuju Komercijalna banka, Srpska banka, Alta banka i NLB banka”, navode u centralnoj banci.

Kako objašnjavaju u NBS , Zakonom o platnim uslugama predviđeno da banka ima pravo da za usluge koje pruža korisniku naplati naknadu, ali to mora da navede u svojoj Tarifi naknada.

“S druge strane, NBS kao što je to slučaj i sa centralnim bankama svih razvijenih država, ne propisuje i ne utvrđuje visinu naknada koje pružaoci platnih usluga naplaćuju svojim korisnicima, ali propisima iz svoje nadležnosti utvrđuje obavezu tih pružalaca da na jasan, razumljiv i transparentan način informišu korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuju za pružene usluge”, navode u centralnoj banci.

Takođe, Narodna banka Srbije u okviru zakonom propisanih nadležnosti, donosi propise i kontroliše bonitet i zakonitost poslovanja banaka i drugih pružalaca platnih usluga.

“Svaka poslovna banka svoje poslovanje uređuje poslovnom politikom, internim pravilima i procedurama koje moraju biti u skladu sa imperativnim propisima. U skladu sa navedenim, svaka banka utvrđuje i uslove pod kojima pruža finansijske usluge korisnicima pravnim i fizičkim licima, pa tako i visinu naknada koje će naplaćivati za pružene usluge, saglasno Zakonu o platnim uslugama. S tim u vezi, Narodna banka Srbije, u okviru svoje kontrolne funkcije, nadzire da li se banka pridržava, između ostalog i odredaba ugovora zaključenih s klijentima, ali u tržišnoj privredi centralna banka po pravilu ne može administrativnim merama da utvrđuje cenu usluga po kojoj će banke ili javni poštanski operator pružati svoje platne usluge korisnicima, sve dok to čine u okvirima postojećih propisa”, objašnjavaju u NBS.

NBS je ipak, kako navode – svesna značaja ovog pitanja za građane, 14. novembra 2019. godine “uputila svim bankama inicijativu da preispitaju mogućnost da se odreknu naknada za uplate i prenose po osnovu donacija u humanitarne svrhe upućenih kredibilnim humanitarnim organizacijama”.

“Više poslovnih banaka pozitivno odgovorilo na ovu inicijativu Narodne banke Srbije, i da je odlučilo da ne naplaćuje naknadu za uplate i prenose po osnovu donacija na račune određenih humanitarnih organizacija, ali i na druge račune otvorene u humanitarne svrhe”, zaključuju u NBS, pozivajući građane da visinu konkretnih provizija u svakoj banci provere na sajtu NBS.