Nemačka uvodi nove, odlučne mere za ograničenje kontakata kako bi se suzbio nagli porast broja zaraženih.
Za pojedine privredne grane to će biti težak udarac. Država želi da nadoknadi finansijske gubitke.
Bio je to očajnički poziv upomoć – pismo koje je trideset vodećih predstavnika nemačkih ugostitelja uputilo kancelarki Angeli Merkel i premijerima nemačkih pokrajina. Kako je ocenjeno, ponovno zatvaranje restorana je neprimereno i pogrešno. Već sada se radi pod najstrožijim uslovima i tokom drugog talasa “ugostiteljstvo nikada nije bilo žarište infekcija”. Ukoliko ljudi iz “sigurnih restorana” budu saterani u privatno okruženje, desiće se upravo suprotno – jer tamo je zapravo “hotspot” infekcija, piše DW.
Podrška je stigla od strane predsednika Nemačkog udruženja hotelijera i ugostitelja (Dehoga), Gida Čelika: “Ne može biti da ćemo opet mi najviše da ispaštamo”. Za trećinu od 245.000 ugostiteljskih objekata novo zatvaranje moglo bi da bude kraj. “Politički odgovorni” bi morali “brzo i u potpunosti da nadoknade štetu”.
Isto tako dramatično je i u turizmu. Nemački turistički savez procenjuje da će tur-operateri i turističke agencije za period od marta do kraja godine imati gubitak od 28 milijardi evra – to je minus od 80 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Kako bi ukazali na situaciju u kojoj se nalaze, u sredu (28.10.) je u Berlinu održan veliki protest, zajedno s predstavnicima iz oblasti kulture, koja je takođe priterana uza zid. Ta branša, sa milion i po zaposlenih i ukupnim prometom od 130 milijardi evra godišnje, šesta je po veličini privredna grana u zemlji.
Upozorenje Saveznog udruženja srednjih preduzeća zato je veoma jasno: “Veći deo srednjih preduzeća neće uspeti da podnese novi lokdaun. Za desetine hiljada kompanija to je jednako smrtonosnom udarcu.” I predsednik Udruženja poslodavaca Ingo Kramer apeluje da treba izbeći dalje štete za privredu. Upravo u proizvodnim i uslužnim kompanijama su razvijeni “uzorni higijenski koncepti”.
Iz Udruženja porodičnih firmi jednoglasno poručuju da bi fokus trebalo da bude u području privatnog života, a ne na kompanijama. Predsednik tog udruženja, Rajnhold fon Eben-Vorle, ističe da je prvi lokdaun, i pored skraćenog radnog vremena, doveo do ukidanje oko milion radnih mesta i gubitka više stotina milijardi evra.
Ali sve to nije pomoglo, sledi novi lokdaun. On će međutim snažnije pogoditi privatnu oblast, a ne toliko privredu, kao što je bio slučaj tokom proleća. Jer industriji, zanatstvu i srednjim kompanijama trebalo bi omogućiti siguran nastavak rada, saopšteno je nakon sastanka kancelarke i premijera saveznih pokrajina.
Kompanijama koje će posebno teško biti pogođene krizom i ograničenjima, savezni ministar finansija želi da pomogne nadokandom i do 75 odsto od izgubljenog prometa. Pritom će biti uzeto u obzir koliko su kompanije zaradile u istom mesecu prošle godine. Ministar Olaf Šolc je za to izdvojio do deset milijardi evra.
Novac bi mogao da bude isplaćen iz već postojećeg fonda za premošćivanje posledica. Od ukupno 25 milijardi evra koji su za to predviđeni, do sada je iskorišćeno tek dve milijarde evra. Tu vrstu pomoći, kao i finansijsku pomoć za mala i srednja preduzeća, vlada planira do produži do sredine 2021. godine. To je prvobitno bilo planirano da kraja ove godine. Takođe bi trebalo da bude poboljšana pomoć za kulturnu branši, koja je teško pogođena krizom.
Ministar privrede Peter Altmajer u sredu je u Bundestagu rekao da će, u slučaju novih, velikih ograničenja, biti neophodna dodatna pomoć, do koje bi trebalo da se dolazi brzo i bez prevelike birokratije. Vlada je već usvojila programe za pomoć vredne više milijardi evra kako bi zaštitila kompanije i radna mesta i za to se ponovo zadužila.
Vodeći nemački ekonomski stručnjaci smatraju da su dogovorene mere razumna ravnoteža između hitno neophodnih mera za suzbijanje korona pandemije i nastavka rada najvažnijih privrednih grana. List “Handelsblat” prenosi izjavu šefa instituta Ifo, Klemensa Fuesta: “Nema privrednog oporavka, ukoliko pandemija nije pod kontrolom”. Ne postoji sukob između zdravstvenih i ekonomskih pitanja.
Predsednik Nemačkog instituta za privredna istraživanja iz Berlina (DIW), Marsel Fračer kaže da “najveća šteta za nemačku privredu nastaje kroz snažan i dug, drugi talas infekcije, a ne zbog ciljanog ograničavanja svakodnenovog života.” Sada usvojene mere bi “doduše mogle snažno da pogode pojedine branše, ali one štite privredu u celini”.
Ipak, drugi korona-talas ugrožava privredni rast u Nemačkoj. Institut za svetsku privredu (IfW) predviđa značajne gubitke za nemačku privredu zbog novembarskog lokdauna. Posledice bi međutim trebalo da budu manje nego što su bile u martu i aprilu. U saopštenju na Tviteru se dalje navodi: “Suprotno onome što se prvobitno pretpostavljalo, privredni rast će u četvrtom kvartalu 2020. godine u odnosu na treći kvartal da stagnira. Moguć je i pad, to zavisi od toga da li će privatna potrošnja da oslabi.”
“Privreda ne može da se uključi i isključi poput lampe, a da pritom nema štete”, kaže glavni ekonomsita Komercbanke Jerg Kremer. Mere koje planira nemačka vlada mogle bi snažno da uspore privredni rast u četvrtom kvartalu. U najboljem slučaju može da se očekuje crna nula u odnosu na prethodni kvartal. Industrija i trgovina doduše nisu direktno pogođeni, ali bi ipak mogle da ispaštaju, jer sveopšta nesigurnost raste, a mere za suzbijanje korone se takođe zaoštravaju i u inostranstvu.
