Banke: troškovi obrade kredita

Naknade za troškove obrade kredita obračunate su po zakonu i u skladu su odlukom Narodne banke Srbije (NBS) o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta 2006, kao i sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011, kažu za „Politiku” u Udruženju banka Srbije (UBS).

Evropski sud pravde je povodom jednog sličnog slučaja iz Mađarske tumačio Evropsku direktivu o zaštiti potrošača i presudio da banke nisu dužne da detaljno raščlane usluge koje se ovom naknadom naplaćuju.

“Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. zapravo je u naše zakonodavstvo uneo pomenutu evropsku direktivu. Verujemo da ovo znaju predstavnici pravosuđa u našoj zemlji i da će je na isti način tumačiti u svojoj praksi”, kažu u UBS.

Upitani kako komentarišu hiljade presuda u korist građana u ovim sporovima kod nas, odgovaraju da banke veruju u institucije ove zemlje i dodaju da će svoje pravo i interes zastupati isključivo legalnim sredstvima. To znači da će banke do kraja istrajati u sudskim procesima kada je reč o troškovima obrade kredita, jer su potpuno uverene da su poslovale ne samo zakonito već i prema profesionalnim standardima industrije.

“Poštujući nezavisnost pravosuđa, ne želimo da komentarišemo postupke koji su u toku i posebno ne želimo da vršimo pritisak na pravosuđe”, kažu u UBS. Iako sadržinu presuda ne žele da komentarišu, naglašavaju da se one dosuđuju i u korist banaka i u korist dužnika. Bankari apeluju na nadležne institucije da uspostave jasnu sudsku praksu i da na pravno odgovarajući način primene pomenuti stav Evropskog suda pravde, kao i našeg Vrhovnog kasacionog suda, kako bi sve strane pred sudom znale šta mogu da očekuju.

“Primećujemo da građani nemaju mnogo koristi od ovih postupaka, jer iskustvo pokazuje da na jedan dinar dosuđen u korist klijenata dolaze 24 dinara dosuđena u korist treće strane. Ta strana očigledno ima interes da broj sporova bude što veći, da oni traju što duže i da sudovi ostanu zagušeni tužbama, kao što su sada”, navode.

Za osiguranje stambenih kredita kažu da je deo ugovora koji su sklopili klijent i banka i sa tim je svaki klijent upoznat prilikom odobravanja stambenog kredita. Ovakav dogovor ide direktno u korist korisnika kredita, jer je osiguranje kod NKOSK omogućilo bankama da daju daleko nižu kamatnu stopu. Time je dobitak za korisnika kredita daleko veći od troška osiguranja, što govori da je ovaj ugovor fer u poslovnom smislu.

“Ovakva odluka u potpunosti je u skladu sa zakonom koji je još 2004. godine uveo NKOSK u proces odobravanja stambenih kredita, a koji je inače preslikan iz kanadskog zakonodavstva, gde je dao veoma dobre rezultate. Građanima ovaj zakon olakšava otplatu kredita, a posredno pomaže veću aktivnost građevinske industrije, samim tim i veći promet u sektoru nekretnina “, kažu u Udruženju banaka.

U Narodnoj banci Srbije kažu za „Politiku” da je članom 19 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je donet u skladu sa propisima EU u ovoj oblasti, propisano da su, između ostalog, obavezni elementi ugovora o kreditu i vrsta i visina svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive.

“Imajući u vidu navedeno, jasno je da li su naknade u smislu ovog zakona dozvoljene. Takođe, ni tim zakonom, ni propisima donetim na osnovu tog zakona nije propisano da banka dokazuje iznos i strukturu troškova, metodologiju za obračun naknada i slično, niti je Narodna banka Srbije dala takvo tumačenje. Isto važi i za propise koji su se primenjivali pre početka primene ovog zakona. Sudske presude koje ne uzimaju u obzir odredbe ovog posebnog zakona, koji je sedes materiae za ugovor o kreditu, Narodna banka Srbije ne može da komentariše. S druge strane, treba uzeti u obzir i bogatu praksu suda pravde EU u vezi s ovim pitanjem, posebno imajući u vidu da je zaštita korisnika finansijskih usluga uređena u skladu sa direktivama EU “, kažu u NBS.

Takođe, smatraju da bi sudovi koji donose presude trebalo da objave koliki je udeo troškova postupka u vrednosti predmeta spora, odnosno broj postupaka u kojima su ti troškovi veći, to jest značajno veći od vrednosti predmeta spora.

Drugim rečima, pitanje, koje čini se da i novinari zaobilaze, jeste ko od ovih sporova ima najviše koristi i da li su to zaista korisnici.

“Pritom, treba uzeti u obzir i koje su posledice ovakvih odluka po sve korisnike ubuduće, to jest ko će snositi troškove vraćanja ovih naknada, na koga će se oni preliti imajući u vidu ekonomske zakonitosti i ustavom proklamovanu tržišnu privredu. Da li su to budući korisnici, koji će radi pokrića ovih troškova biti suočeni sa većim kamatama, i kakav će to uticaj imati po ukupnu ekonomiju” kažu u Narodnoj banci.

U centralnoj banci napominju da osiguranjem NKOSK-a banka smanjuje kreditni rizik, pa posledično nudi manju kamatnu stopu. Ako korisnik ne može da izmiruje obaveze, NKOSK je dužan da isplati 75 odsto gubitka banke iz ugovornog odnosa sa korisnikom. To jeste premija koju plaća banka kao ugovarač osiguranja, ali je banka odlučila da taj trošak prenese na korisnika i sa tim ga upoznala.

“Tvrdnje pojedinih zaštitnika potrošača da banka sama treba da plati taj iznos dovele bi do toga da banka taj trošak uračuna u kamatnu stopu, što će formalno možda zadovoljiti pojedine potrošačke organizacije, ali bi korisnici zapravo platili više zbog diskontne stope koja će biti primenjena na taj trošak, kao i zbog kreditnog rizika kojim će se i taj trošak (sada deo kamate) ponderisati, budući da će se naplaćivati do kraja otplate kredita. I u ovom slučaju, trošak eventualnog vraćanja naknada za osiguranje NKOSK-a banke bi uračunale u svoje troškove budućeg poslovanja, što bi dovelo da na tržištu ponude nepovoljnije uslove”, objašnjavaju u NBS.

Oni navode da su prethodnom periodu preduzeli veliki broj regulatornih i drugih aktivnosti radi obezbeđivanja potpune transparentnosti naknada, kao i njihovog jasnog i nedvosmislenog prikazivanja korisnicima. Narodna banka Srbije objavljuje uporedive podatke o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima. Nezavisno od toga, banke su prilikom zaključenja okvirnog ugovora dužne da upoznaju korisnike sa svim naknadama i troškovima koje imaju u vezi sa određenim računom, odnosno paketom usluga povezanim sa tim računom.

“Svaku nepravilnost banke koja se utvrdi u postupku po pritužbi korisnika, banke odmah otklanjaju, i to u odnosu na sve korisnike koji su u istoj situaciji, jer su suočene sa visokim stepenom izvesnosti novčanog kažnjavanja, gde je novčana kazna često i više od stotinu puta veća od, primera radi, nezakonito naplaćene naknade u pojedinačnom slučaju”, navode u NBS.

Izvor: Politika