Iako postoje različita sporenja na temu rada od kuće, poslodavci i zaposleni saglasni su u jednom – ovakva praksa postaće sve obimnija u Srbiji.
“Tema rada od kuće aktuelna je bila i pre pandemije, ta oblast je predviđena postojećom zakonskom regulativom, ali je sada zbog novonastale situacija dobila dodatno na značaju”, poručuje za B92.net počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
On naglašava da se tokom pandemije pomenuta vrsta rada pokazala kao praktičnija i bezbednija.
“Tokom prvog talasa pandemije bili smo uplašeniji i odgovorniji, sada se stiče utisak da su ljudi usvojili izvesnu dozu opuštenosti, iako za to nema realnih razloga, imajući u vidu da zdravstvena situacija i dalje nije povoljna”, upozorava sagovornik.
Predstavnik poslodavaca je stava da će rad u kućnim uslovima biti sve zastupljeniji kako vreme bude odmicalo.
“Ovaj princip ima budućnost. Dalji razvoj tehnologije doneće i veću primenu rada od kuće. Poslodavcima je u interesu da imaju bolje rezultate, da posao obave što efikasnije. Svaki privrednik ima konkurenciju i ako primeti da je neko uspeo da snizi svoje troškove, poveća produktivnost, pojeftini proizvod ili uslugu, trudiće se da i on postigne isto”, kaže Atanacković.
Da će se praksa rada od kuće proširiti smatra i Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
“Rada od kuće biće sve više. Verujemo da će se težiti tome da svi koji budu mogli da rade od kuće to i učine”, ističe Vuković za B92.
I po pitanju toga koja zanimanja će dominatno biti usmerena ka kućnom radu, sagovornici su saglasni.
“Ljudi koji su zaposleni u administrativnim, ekonomskim, pravnim i drugim poljima rada – svi oni mogu da očekuju promene”, kaže predstavnik sindikata.
Atanacković potvrđuje da bi gotovo sva zanimanja koja se tiču administrativnih poslova mogla da pređu na ovaj model rada
“On se može primeniti i u javnom sektoru, na pozicijama koje su šalterskog tipa, koja se nalaze u sektoru računovodstva ili analize. Već postoje servisi putem kojih se usluge vrše onlajn. Najčešće se ovom praksom služe lica iz IT industrije, oni koji rade na softverima, oni koji svoje projekte šalju i na druge kontinente. Ima poslovnih grana gde je procenat rada od kuće visok, ali ima pojedinih proizvodnih delatnosti u okviru kojih je neprimenljiv”, dodaje on.
“Imamo oskudnu statitistiku o pitanju rada od kuće, te je teško precizno reći koliki procenat firmi primenjuje ovu praksu i kako se to odražava na njihov posao”, priznaje Atanacković.
Ono što navodi kao opštu analizu datog stanja jeste da se rad od kuće pokazao podesnim za obe strane – i zaposlenog i poslodavca.
“Zaposleni ne gubi vreme u dolasku na radno mesto, ali se od njega očekuje ista produktivnost i u kućnim uslovima. Poslodavcima će u predstojećem periodu, na primer, naročito dobro doći ušteda na potrošnji toplotne i električne energije”, poručuje predstavnik Unije.
Međutim, sindikati imaju drugačije viđenje.
“Sa društveno odgovornim poslodavcima moguće je doći do dogovora na obostranu korist kroz sklapanje kolektivnog ugovora, međutim, ne posluju sve firme tako. Epidemija je pokazala ozbiljnu nepripremljenost poslodavaca u tom pogledu, mi i dalje nemamo podatke da svi obezbeđuju potrebne uslove, opremu i finansijska sredstva”, izričit je Vuković.
Na pitanje kakve preporuke o radu u kući mogu da očekuju obe strane, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za B92.net podsećaju da je u Republici Srbiji već regulisan rad od kuće.
“Prema Zakonu o radu radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Kada zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće. Zakonske odredbe koje uređuju rad od kuće mogu da se primene u svim slučajevima kada to odgovara poslodavcu i zaposlenom i kad god je takav rad moguć”, poručuju iz Ministarstva.
Oni dodaju da je, zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, precizirana sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.
“Pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom o radu, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: trajanje radnog vremena prema normativima rada; način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog; sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja; druga prava i obaveze” navode iz ove institucije.
S druge strane, predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije tvrdi da stvar nije dovoljno detaljno uređena.
“Trenutno je rad od kuće u najopštijem smislu regulisan važećim Zakonom o radu. Po sadašnjoj normativi, takav rad bi morao sa sobom da nosi i izmenu, aneks ugovora o radu u kojem bi se preciziralo šta poslodavac mora da obezbedi, kako da opremi zaposlenog. Takođe, prema pomenutom zakonu poslodavac bi trebalo da nadoknadi zaposlenom nepostojanje tih uslova za rad. Ono što mi zahtevamo jeste da se detaljnije reguliše ova oblast – da se jasno navede koja sredstva je poslodavac dužan da obezbedi, koji je minimum koji mora da isplati zaposlenom, kolika je nadoknada za topli obrok i slično. Kad smo se zbog toga obraćali Vladi, poručeno nam je da će ta stvar doći na red kad se bude radilo na ukupnim promenama, kad se bude menjao Zakon o radu. Po agendi pridruživanja Evropskoj uniji tek sledeće godine bi trebalo da se govori o tome”, kaže Vuković.
“Neretko se zaposleni žale da im se ne plaća prekovremeni rad, to jest da nadređeni zahtevaju od radnika da izvrše neki zadatak van radnog vremena, a za to im se kasnije ne plati. Stižu i pritužbe da se zarada automatski smanjuje prelaskom na rad od kuće”, poručuje Vuković.
Iz Ministarstva naglašavaju da se odredbe Zakona o radu u vezi sa rasporedom radnog vremena, prekovremenim radom, preraspodelom radnog vremena, noćnim radom, odmorima i odsustvima primenjuju i na ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, osim ako drugačije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
“Zaposleni koji radi van prostorija poslodavca ostvaruje pravo na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva. Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zakonom o radu je propisano da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima. Zaposleni koji rade od kuće ne smeju da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od prava i uslova rada zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca”, zaključuju u Ministarstvu.
Dok se Srbija privikava na rad od kuće, razvijene zemlje bave se radom mašina. Kako napominje Atanacković, u proizvodnim granama postoji trend smanjivanja broja izvršilaca.
“U Nemačkoj možete da vidite čitave pogone sa desetinama mašina koje rade same bez problema, čak se i same zaustavljaju ako, recimo, kontrola mera nije dobra. To, naravno, može negativno da se odrazi na radnu snagu, jer u takvim slučajevima potreban je manji broj zaposlenih koji će biti tu samo da nadzire sistem, ne i da fizički radi”, pojašnjava on.
Ipak, ističe i da je Srbija još daleko od toga.
“Mi nemamo sopstvena sredstva za investicije na tom polju, jer se poslodavci i u tom pogledu vode računicom isplativosti – ako je plata radnika niža od sredstava koja bi se uložile u mašinu, radnik će nastaviti da obavlja taj posao. Postoje, naravno, i tu neki pomaci – na primer, rad varioca zamenjuje se radom automata”, zaključuje Atanacković.
