Cene kredita privredi u dinarima i evrima su se skoro izjednačile.
To je dobra vest pre svega za privredu, a onda i za građane, ocenio je za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić
On navodi da su pre krize izazvane korona virusom dinarski krediti za privredu bili znatno skuplji od onih u evrima.
Kamate na dinarske zajmove bile su veće od pet odsto, a na one u evrima u proseku oko 2,6 odsto, dok su sada približno iste.
Prema Vasićevim rečima, do približavanja kamatnih stopa je došlo zbog paketa mera koje su donosile država i sama Narodna banka Srbije i koje su doprinele da dinari budu povoljniji za banke.
“Centralna banka je obezbedila dinarsku likvidnost za banke po izuzetno povoljnim stopama. Takođe je u više navrata smanjivala i referentnu kamatnu stopu. Garantnom šemom koju je obezbedila država, a banke podržale finansiranjem, smanjen je rizik banaka kao deo cene koštanja, odnosno kamatne stope koju naplaćuju od klijenata”, objasnjava Vasić za Tanjug.
Dodaje da je pozitivnim kretanjima doprinela i dodatna mera Narodne banke za kredite pokrivene garantnom šemom u dinarima iz domena obavezne rezerve banaka, što je prema njegovom mišljenju direktno smanjilo cenu finansiranja.
Vasih ističe i da je na cenu finansiranja u dinarima svakako uticala i niska inflacija koju imamo godinama i kreće se oko 1,9 odsto.
“Zahvaljujući dobrim rezultatima, danas imamo mogućnost da se jeftino zadužujemo u dinarima i to je dobro za sve. Naravno, to je uticalo i na štednju u dinarima koja je od 2012. godine povećana čak četiri puta”, kaže Vasić.
Naglašava da, iako je devizna štednja još preovlađujuća, dobro je da štednja u dinarima raste mnogo brže od one u devizama.
“To je dobro i za građane i za privredu i stabilnost jedne ekonomije”, ocenjuje on.
Za razliku od kredita privredi, gde su se kamatne stope približile, to se kod kredita stanovništvu nije desilo, pa su dinarske kamatne stope znatno veće od onih na kredite u evrima.
Sagovornik Tanjuga smatra da je za očekivati da će mere koje se donose i najavljene stope rasta, čim kriza prođe, uticati na dalje jačanje dinara i na izvore finansiranja stanovništva.
