Svetska banka poboljšala je prognozu pada privrede na Zapadnom Balkanu u 2020. godini, sa ranijih 6,5 odsto na 4,8 procenata. Prema najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju (RER) Svetske banke, u 2020. se predviđa pad ekonomske aktivnosti za 4,8 odsto, što je 1,7 procentnih poena manje od stope prognozirane u aprilu, saopštila je Svetska banka.
Kako je navedeno, region ZB skliznuo je usled pandemije kovida19 u duboku recesiju, uz pad domaće i inostrane tražnje i poremećaje lanaca vrednosti, što je u svim zemljama ZB dovelo do prelaska ekonomskog rasta u 2020. u “negativnu teritoriju”. Recesija se produbljuje, a pandemija kovida19 ugrožava radna mesta i smanjenje siromaštva na ZB, upozorava Svetska banka.
Zaključno sa junom, nezaposlenost u regionu porasla je za polovinu procentnog poena i ugasila 139.000 radnih mesta. Drugi, snažniji talas pandemije prisutan od sredine juna, dodatno je omeo ekonomski oporavak u regionu.
Ograničenja putovanja i mere socijalnog distanciranja negativno su uticale na rast u zemljama koje se u većoj meri oslanjaju na turizam.
Pandemija dovodi do novih izazova na tržištima rada u regionu i preti da poništi napredak koji su ove zemlje ostvarile u sprovođenju socijalnih mera. Procenjuje se da je još 300.000 građana zapalo u siromaštvo na Kosovu i u Albaniji, Crnoj Gori i u centralnoj Srbiji – što je značajan broj, ali je više nego dvostruko manji nego da mere reagovanja na pandemiju nisu bile uvedene.
Baš kao i u većem delu sveta, pandemija kovida19 i dalje ozbiljno utiče na građane Zapadnog Balkana, čime ugrožava kako zdravlje, tako i ekonomsko blagostanje ljudi, kaže direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder.
“Koliko god da je situacija loša, bila bi daleko gora da vlade nisu od samog početka krize preduzele hitne mere. Prvi prioritet je i dalje stavljanje zdravstvene krize pod kontrolu i ograničavanje ekonomske štete. Kreatori politika u ovom regionu moraće da se usredsrede na jačanje osnovnih ekonomskih parametara da bi omogućili otporan oporavak”.
Prema nalazima izveštaja, sve zemlje regiona brzo su uvele mere u cilju zaštite života i prihoda svojih građana. Uvođenje obimnih mehanizama za očuvanje radnih mesta, uključujući i subvencije za zaposlene, pomoglo je da se preduprede neke od najtežih posledica pandemije po zaposlenost, dok su programi socijalne pomoći, poput gotovinskih transfera, pomogli da se najosetljivije grupe u ovom regionu zaštite tokom trajanja mera izolacije i drugih ograničenja.
Uprkos svim ovim merama, međutim, kriza je poništila poboljšanja ostvarena u pogledu učešća radne snage, a preti da ugrozi i napredak postignut na polju smanjenja siromaštva. Sve te izazove dodatno komplikuje dramatičan rast fiskalnih deficita širom regiona, jer države nastavljaju da troše više da bi ublažile pad ekonomske aktivnosti dok im javni prihodi istovremeno strmoglavo padaju.
Uz neizvesnost završetka ekonomske krize, pritisci na tržišta rada i prihode biće verovatno prisutni mesecima.
“Pored poboljšanja zdravstvenih sistema i snažnih mehanizama socijalne zaštite, kreatori politika u regionu moraće da preduzmu mere za unapređenje ljudskog kapitala, izgradnju snažnijih institucija i jačanje vladavine prava”, navodi Linda Van Gelder.
Kako kaže, nezahvalna situacija u kojoj države moraju da povećavaju potrošnju uprkos padu javnih prihoda dovodi do dodatnog pritiska da kao prioritet postave fiskalnu održivost, uključujući i kroz unapređenje javne potrošnje i snažnije poštovanje poreskih obaveza.
U izveštaju se navodi i da će brzina oporavka, na kratak rok, zavisiti od toka pandemije, dostupnosti vakcine koja bi omogućila normalizaciju ekonomske aktivnosti i stabilnog oporavka glavnog trgovinskog partnera regiona – Evropske unije.
