Plate zaposlenih u javnom sektoru trebalo bi da prate rast inflacije
Zaposleni u javnom sektoru dobiće povećanje plata od 1. januara sledeće godine. Za koliko ne zna se, ali je najavljeno da će rast zarada biti manji nego prošle godine kada su povećane od osam do 12 odsto. Za ovaj potez dobijeno je zeleno svetlo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je protekle nedelje održao virtuelne sastanke sa vlastima Srbije, s tim što se u njihovom saopštenju navodi da ta korekcija treba da budu ograničena.
Siniša Mali, ministar finansija rekao je da će u narednih nekoliko dana biti poznato za koliko procenata će plate biti povećane.
“Neće to biti procenat kao prošle godine, ali će sigurno biti povećanja plata u javnom sektoru”, nagovestio je Mali.
Jedan od zaključaka MMF-a je da će pad srpske privrede u 2020. biti minus 1,5 odsto, a za sledeću godinu predviđa rast od oko pet odsto, dok su naše prognoze šest procenata, kazao je Tanjugu ministar finansija.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, rekao je da povećanje plata u javnom sektoru treba vrednovati kako sa stanovišta budžetskih mogućnosti, tako i sa stanovišta pravičnosti. Sa stanovišta budžetskih mogućnosti povećanje plata koje bi bilo veće od dva odsto, uticalo bi na rast fiskalnog deficita i istiskivanje drugih budžetskih pozicija rashoda.
“Ima smisla da povećanje bude približno jednako inflaciji. Sve preko toga bilo bi neodgovorna politika imajući u vidu da su mogući neki novi vanredni rashodi, pošto mi ne znamo kako će se epidemija razvijati u narednoj godini. Vlada može da odluči i drugačije, ali posledica toga bila bi nepovoljna kako sa stanovišta uticaja na budžetski deficit tako i sa stanovišta pravičnosti budući da zaposleni u javnom sektoru treba da dele sudbinu društva. U privatnom sektoru nema rasta plata. Mala je verovatnoća da će ga biti i u narednoj godini”, naveo je Arsić.
Upitan kako je MMF dao zeleno svetlo naš sagovornik je odgovorio da ne veruje da je MMF to rado prihvatio. Verovatno nisu hteli da dovode u pitanje celokupan dogovor i napravljen je kompromis da bude neko povećanje, ali da ne bude veliko.
Ekonomista Saša Đogović, autor biltena Makroekonomska kretanja, kazao je da nije MMF baš toliko nezavisan i da u nekim slučajevima gleda i kroz prste. Nekad zažmuri na jedno, a nekada i na oba oka.
“Povećanje plata je moguće, ako se država ponovo zaduži. Nesvrsishodno je u uslovima kada imate pad BDP-a, bez obzira na to da li je on bio 0,1 odsto, jedan ili dva procenta, da idite na povećanje potrošnje kroz rast zarada i to u celokupnom javnom sektoru. U ovom slučaju mogla bi da ide određena nagrada zdravstvenim i eventualno prosvetnim radnicima, ali ja ne vidim razlog zašto da ide bezbednosnom sektoru”, rekao je Đogović.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, smatra da je neprimereno sada razgovarati o povećanju plata u javnom sektoru. Povećanje bi moglo da bude samo u skladu sa rastom inflacije i ništa više od toga.
“Ne bi smelo da se razmišlja o povećanju plata kada cela ova godina umesto da ima rast od četiri ili pet odsto imaće pad bruto društvenog proizvoda. Sve plate, koje su povećane u ovoj godini, samo su čist trošak. Ima opravdanja samo da se povećaju u nivou rasta BDP, a kako je on izostao i kako će biti u malom padu to bi bilo preplaćeno. Dalje povećanje zarada u javnom sektoru neko mora da finansira. Javni sektor je u prethodne tri godine imao povećanja više od osam odsto, a rast BDP-a bio je četiri odsto i tu smo već prešli realnosti”, naglasio je Atanacković i dodao da nije u redu da se plate u javnom sektoru koje su inače više u proseku za oko 20 odsto nego u realnom i dalje povećavaju.
Prosečna plata u javnom sektoru u julu ove godine iznosila je 68.144 dinara. Prosek u administraciji je 69.940 dinara, u obrazovanju i kulturi 64.050, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 66.356 dinara. Prosečna plata u javnim preduzećima iznosila je 81.107 dinara, a u lokalnim komunalnim 59.663.
Izvor: Politika
