Narodna banka Srbije očekuje da će tokom trećeg kvartala biti nadoknađen veliki deo pada privredne aktivnosti iz drugog tromesečja.
Uz to se predviđa da će puni ekonomski oporavak uslediti do kraja godine ili najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine, navela je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u autorskom tekstu za magazin Banker (The Banker).
“Očekujemo da se ove godine bruto društveni proizvod Srbije realno smanji za svega 1,5 odsto a da sledeće godine zabeležimo rast od oko šest odsto”, napisala je guvernerka i ocenila da ako Srbija ostvari ovakav rezultat postoji velika mogućnost da ovo bude najbolji rezultat od svih evropskih zemalja.
Objašnjavajući ulogu centralne banke u prethodnim godinama, istakla je da je ključna uloga bila postizanje, a zatim i očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti. U prilog tome navela je da je inflacija sa dvocifrenih nivoa svedena na nivo uporediv sa evropskim zemljama i tokom prethodnih sedam godina očuvana na nivou od oko 2 procenta.
Držanjem inflacije pod kontrolom smanjeni su troškovi finansiranja privrede, države i stanovništva. Niska inflacija i poverenje u NBS su, kako piše Jorgovanka Tabaković, omogućili ublažavanje monetarne politike pa je referentna kamatna stopa smanjena za 10,5 procentnih poena, sa 11,75 odsto u maju 2013. na 1,25 odsto, što je njen najniži nivo u rezimu ciljanja inflacije.
“Znatno nižim kamatnim stopama povećan je raspoloživi dohodak privrede i građana i podržana kreditna aktivnost, što je podstaklo investicije, ekonomsku aktivnost i zaposlenost“, navela je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Istakla je i da je sačuvana finansijska stabilnost, a nasleđe problematičnih kredita rešeno na sistemski način. Tako je na kraju jula njihovo učešće spušteno na 3,6 odsto, što je za 18,6 procentnih poena niže nego kada je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita 2015. godine.
Guvernerka navodi i da uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj korona virusom, štednja u Srbiji nastavlja da raste. To, prema njenoj oceni, ukazuje na nastavak poverenja stanovništva u stabilnost i sigurnost domaćeg finansijskog sistema. Srbija je sprovođenjem reformi, u čemu je, kako navodi guvernerka, bitan doprinos svojom monetarnom politikom dala i NBS, postala privlačna za investitore.
O tome da je naša zemlja atraktivna za ulaganja govori i podatak da je 2019. godine Srbija privukla oko 60 odsto svih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, odnosno više od svih drugih zemalja zajedno.
“Neto priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je 3,6 milijardi evra, što je rekordan nivo koji je Srbija ikada privukla“, navela je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
