Tužbe protiv banaka zagušile sudove
Sudovi su zagušeni tužbama protiv banaka kojima nezadovoljni klijenti, oni koji su podigli kredite, traže da im banke vrate naknade naplaćene na ime troškova obrade kreditnog zahteva. Često je to samo jedan aspekt, jer klijenti banke tuže i po drugim osnovama, kao za visinu kamate i slično.
Masovnost tužbi ne čudi s obzirom na to da je cela Srbija oblepljena plakatima kojima se građani i privreda pozivaju da tuže banke. U sudovima je na desetine hiljada tužbi i činjenica je da ima slučajeva da banke presuđuju protiv banaka. Neki klijenti su već i naplatili tužbeni zahtev od banaka, to jest one su im isplatile iznos pomenute naknade za obradu kreditnog zahteva. U pravnim krugovima se može čuti da su se neke banke i posle prvostepene presude osnovnog suda odlučile na isplatu, ne čekajući ishod žalbe koju su uložile drugostepenom sudu, odnosno pravosnažnost presude. Zašto su to učinile? Zato što se radi o manjim iznosima, tako da im se nije isplatilo da čekaju pravosnažnost kojom bi eventualno izgubili spor, nakon čega bi usledilo prinudno izvršenje. A to podrazumeva troškove izvršitelja koje bi oni morali da plate. Podsećanja radi, banke su naknadu obrade kredita naplaćivale u procentima, dva, tri, četiri odsto, pa i više od toga, pa je taj trošak i različit zavisno od visine podignutog kredita. Od toga zavisi i da li će ga sudovi tretirati kao spor manje ili veće vrednosti i koji će sud u drugom stepenu biti nadležan.
Neke banke su se žalile drugostepenom sudu, a ima i onih koji traže i postupak revizije pred Kasacionim sudom zbog izgubljenog spora. Tužbe su intenzivirane nakon što je Vrhovni kasacioni sud u maju 2018. godine saopštio pravni stav da banke imaju pravo na naknadu troškova i bankarskih usluga pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Tada ta ugovorna odredba nije ništava.
Sudovi su u presudama protiv banaka zaključili da one nisu imale realne troškove i da je naplata naknade njihova zarada, to jest profit. Drugim rečima, banke moraju da obrazlože da su imale troškove obrade kreditnog zahteva ili puštanja kredita u tečaj i da su to klijentu jasno predočile.
U Udruženju banka (UBS) i Narodnoj banci ponavljaju da banke imaju pravo na naplatu pomenutih naknada. U UBS kažu da naknade za troškove obrade kredita predstavljaju na zakonu zasnovanu obavezu. Banke oko toga nemaju nikakvu dilemu i više pravnih izvora potvrđuje ispravnost ovakvog stava.
– Primera radi, u novembru 2019. godine Evropski sud pravde presudio je da banke u Mađarskoj imaju pravo da naplaćuju naknade ukoliko su one deo efektivne kamatne stope. U tom slučaju, zaključio je ovaj sud, nisu dužne da detaljno definišu usluge koje su pružene klijentu za ovu naknadu. Ovo je upravo slučaj i u Srbiji, tako da svi razlozi navode da se isti zaključak može primeniti i na naš bankarski sektor. U prilog stavu banaka govori i odluka Narodne banke o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta još 2006. godine, kao i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. godine. Vrlo je bitno naglasiti da su klijenti pre potpisivanja ugovora bili upoznati sa naknadama za bankarske troškove. Pre potpisa, klijentu su predočeni ponuda, predlog ugovora i plan otplate i u svakom od ova tri dokumenta taksativno su navedeni troškovi koji su predmet ugovora – navode.
Mora se primetiti, dodaju, da je u pogledu naknada Srbija izolovano ostrvo. Samo u našoj zemlji je došlo do značajnog broja tužbi protiv banaka, a toga nema u Evropi, odnosno u zemljama u okruženju. Postavlja se pitanje zašto je to tako.
– Mi smo duboko uvereni da ovi postupci nisu u interesu klijenata. Oni troše puno njihovog vremena i novca, sa dobitkom koji je neizvestan, a često i simboličan. U dosadašnjim slučajevima videli smo da, ako sud dodeli jedan dinar klijentu, 24 dinara dobije neko drugi. Verovatno zbog toga postoje čak i reklame onih koji nude podršku u ovim sporovima, čemu pribegavaju čak i pojedini advokati iako im to zakonom nije dozvoljeno. Interesantno je i da su se prve tužbe povodom naknada pojavile s početka 2017. godine, iako se naknade troškova naplaćuju otkako postoji bankarstvo na ovim prostorima. Pitanje je šta je izazvalo takvu reakciju. Naknada za bankarske troškove postoji i u međunarodnim relacijama. Kad se država zadužuje kod međunarodnih institucija, plaća se i naknada za troškove. Dakle, naknada nije nikakav domaći specijalitet, već uobičajena relacija u bankarskim poslovima. Može se reći da su zapravo tužbe zbog naknada specifičnost našeg podneblja – navode u UBS.
Izvor: Politika
