Srbija bi od novog ekonomsko-investicionog plana EU mogla da dobije 2,5 milijardi evra
Od devet milijardi evra, koliko će biti težak ekonomsko-investicioni plan Evropske unije (EIP) za Zapadni Balkan, barem oko 2,5 milijardi moglo bi da bude usmereno na projekte u Srbiji.
To je gruba procena izvora, imajući u vidu raniju saradnju i karakteristike naše zemlje.
Ovaj paket podrške oporavku regiona i ekonomskom približavanju EU biće predstavljen u toku nedelje, a deo je novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3) čija ukupna vrednost za narednih sedam godina iznosi 14,5 milijardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU.
Pokušali smo da baš od EU zvaničnika saznamo kojem iznosu Srbija može da se nada, ali je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero odlučila da nas drži u neizvesnosti.
“Plan je i dalje u pripremi. Bojim se da ćete morati da imate još malo strpljenja dok se ne usvoji”, kazala je Pisonero.
Ambasador i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici kaže da će novi plan omogućiti povezivanje regiona i ubrzavanje reformi.
“Rad na ekonomsko-investicionom planu je u završnoj fazi i biće uskoro usvojen. Obezbediće Zapadnom Balkanu finansijska sredstva za povezivanje regiona i ubrzavanje reformi koje će region učiniti privlačnom destinacijom za investicije i privredu. Približiće tržišta Zapadnog Balkana i EU. Biće u skladu s ciljevima evropskih planova za oporavak: povezaniji, zeleniji i digitalniji”, istakao je Fabrici.
Diplomatski izvori ukazuju da je nezahvalno govoriti o ciframa, ali da je prevashodno na Srbiji hoće li imati projekte koji će moći da iskoriste ta sredstva jer će se po projektima, a ne po zemljama, i dodeljivati novac.
“Imajući u vidu prethodna IPA sredstva i njihovu preraspodelu, očekuje se da najveći deo finansijske podrške usmerene ka projektima pripadne Srbiji. Tako je bilo i do sada, a spominje se da bi moglo da bude reči o iznosu od 2,5 milijardi evra. To je gruba procena, zvuči logično, imajući u vidu ranija sredstva i projekte Srbije”, kaže izvor.
Ekonomsko-investicioni plan pokrivaće 18 projekata, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera. Kako je najavljeno, okosnica plana biće povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup internetu.
Na to ukazuje i ministarka za EU Jadranka Joksimović, koja kaže da su tokom leta radili na prioritizaciji projekata.
“Krajem jula smo poslali projekte iz oblasti transportne, energetske, digitalne infrastrukture, kao i zaštite životne sredine, zapošljavanja. Cilj EIP je da se poveze region u transportnom, energetskom i digitalnom smislu, i posebno ekološki projekti. Verovatno će EK uvrstiti od svih partnera za Zapadni Balkan one projekte koji imaju tu snažnu komponentu povezivanja. Naravno, tu su i projekti podsticanja zapošljavanja, preduzetništva u smislu podizanja konkurentnosti. Inače, najveći deo grantova biće zapravo uzet iz IPA 3 perspektive, a ostalo bi bili povoljni krediti međunarodnih finansijskih institicija, EIB, EBRD. Na vreme smo poslali i predloge projekata za IPA 2021. i 2022. kako bismo preostale grantove iz IPA 3 obezbedili za važne domaće projekte”, napominje Joksimovićeva.
O iznosima i prihvaćenim projektima, dodaje ona, nije uputno govoriti dok se ne usvoji tačan iznos EIP za Zapadni Balkan.
“Komesar Varhelji bi onda došao i detaljno predstavio sve elemente, iznose i podržane projekte. Mogu da vam kažem da je Srbija spremno ušla u ovaj posao, celo leto smo svi zajedno, sva ministarstva i kabinet predsednika i kabinet premijerke i ja kao NIPAK (nacionalni IPA koordinator) radili na pripremi i programiranju, i kandidovali brojne i važne projekte za Srbiju i region”, rekla je ona.
Da najviše od Srbije sve zavisi, ukazuje i direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.
“Direktno Srbija može očekivati najveći deo investicionog plana, ali najviše zavisi od naše javne uprave da li ima dovoljno ljudi i znanja da iskoristi ceo potencijal”, zaključuje Beširi.
Izvor: SrbijaDanas / Blic
