Prete napuštanjem evrozone zbog doštampavanja evra
Evropska centralna banka možda će nastaviti da doštampava evro radi pomoći članicama u pandemiji, što se “severnjačkom krilu” ne sviđa.
Dokle Evropska centralna banka (ECB) ima nameru da doštampava evre i njima kupuje akcije domaće privrede, posrnule pred virusom korona? Nakon prolećnih nadgornjavanja oko fonda za pomoć u nošenju s posledicama pandemije i letnje pauze, članovi Upravnog odbora ECB zavadili su se oko daljih poteza banke u Frankfurtu.
ECB je u junu najavila da će zarad podsticaja privredi evrozone usred pandemije izdvojiti 1,35 biliona evra za (najnoviji) vanredni program kupovine akcija. Program (novodoštampanog novca) biće aktivan “do juna 2021. godine ili dok banka ne oceni da je kriza prošla”, poručila je u to vreme uprava ECB. Ali, kada je “korona kriza” u evrozoni i Evropi “prošla”?
Početkom ove sedmice izbila je nova kavga u upravnom odboru ECB. Naime, letošnji privredni oporavak evrozone “u tragovima” nagnao je “severnjačko krilo” upravnog odbora ECB da se – na zatvorenoj sednici, odakle vesti cure do Rojtersa – diskretno založi da se okanu daljeg usijavanja evrokovnica ne bi li “municiju” sačuvali za sledeću eventualnu krizu, piše Politika.
Na drugom kraju “bojnog polja”, Italijan Fabio Paneta, član upravnog odbora ECB, zatražio je da banka ostane “širokih nazora” pred mogućim izazovima. “Asimetrični rizici traže asimetrična reagovanja. Bolje je da pogrešimo čineći više nego čineći manje”, ocenio je Paneta, po mnogima viđen za predsednika banke u Frankfurtu jednog dana.
Na ovu Panetinu izjavu, berzanski posmatrači odmah su se dosetili da je bivši predsednik EVB Mario Dragi 2014. godine, u vreme finansijske krize u EU, izgovorio gotovo istu rečenicu o tome koliko je “rizično da se uradi manje” nego što je potrebno. Ubrzo nakon toga Dragi je objavio da ECB ulazi u svoj prvi veliki krug doštampavanja evra, koji je na jedvite jade okončan 2018. godine.
Panetinu poruku sa Upravnog odbora ECB na berzama su protumačili kao naznaku da će na poslednjem ovogodišnjem sastanku, u decembru, banka objaviti da će sa SOS akcijom uveliko nastaviti i nakon juna 2021.
Ta berzanska reakcija nije prijala “severnjačkom krilu”. Kristin Lagard, predsednica ECB, našla se pred salvom pitanja evroparlamentaraca u Komitetu za finansije EU. Ključno pitanje Lagardovoj postavio je Holanđanin Derk Jan Eping, član partije evropskih konzervativaca.
Da li je najnoviji spasilački fond (“korona fond”) privremeni ili trajni mehanizam ECB, pitao je Eping. Jer, ako postane trajni fond, onda evrozona postaje permanentna unija za transfer novca. U tom slučaju, Holandija ne bi imala drugog izbora, već da napusti evrozonu, procenio je Eping.
Na to je Lagardova istakla da je reč o “jednokratnom” SOS programu, ali da će banka vrlo pažljivo nastaviti da motri finansijsko-privredni razvoj situacije s koronom do kraja godine.
Lagardova nije krila da u upravnom odboru “postoje iznijansirano različita mišljenja”, kao i da je “kompromis moguć ako su razilaženja u stavovima nevelika”.
Jesenja eskalacija drugog kruga pandemije širom EU i evrozone donosi i nove izazove privrednom rastu. Da li će ECB svoj spasilački fond održati i naredne jeseni, odnosno koliko će upravni odbor tim povodom biti složan, ostaje da se vidi.
