Razorno dejstvo korona krize izazvaće dramatični privredni pad u svetu koji se za ovu i narednu godinu procenjuje na oko 12 hiljada milijardi dolara.
To je juče izjavila direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva.
To je jednako vrednosti većoj od jednogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda evrozone, rekla je Georgieva na onlajn konferenciji “Infrastuktura, investicije i centralna Evropa: Inicijativa 3 mora (3SI)”, u orgnizaciji Atlantskog saveta, na kojoj je učestvovao i Tanjug.
Ona je navela da, iako Fond sada procenjuje globalne ekonomske izglede za 2020. nešto manje sumornim nego pre par meseci zbog boljih rezultata pojedinih naprednih ekonomija nego što se očekivalo, pre svega Kine, rast će i dalje biti znatno na negativnoj teritoriji ove godine.
Za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIE), pandemija znači brisanje progresa ostvarenog u poslednje tri godine, kada je region postizao najbolje rezultate u ovoj deceniji u pogledu ekonomskog rasta, jačanja konkurentnosti i unapređenja upravljanja, rekla je Georgieva.
Region je, prema njenim rečima, u proseku beležio rast od 3,0 posto u smislu realnih prihoda, što je uticalo na smanjenje jaza između CIE i 15 zapadnih članica EU.
Dodala je da je prihod po stanovniku u regionu CIE dostigao oko 55 posto prihoda po stanovniku u 15 zapadnih zemalja EU.
Šefica MMF-a je naglasila međutim da i dalje postoji veliki infrastukturni jaz između 12 zemalja uključenih u Inicijativu tri mora i preostalih 15 EU članica u pogledu energetskih proizvodnih kapaciteta, precizirajući da taj jaz iznosi 50 procenata.
Taj jaz je još veći kada iz grupe 12 članica 3SI isključi Austrija, i iznosi 70 procenata za preostalih 11 država CIE u odnosu na 15 zapadnih zemalja EU.
Georgijeva je navela da što se tiče internet konektivnosti i broja pretplata na mrežu, uz izuzetak Estonije, region CIE zaostaje u poređenju sa zapadnom Evropom.
Takođe je konstatovala da razvijenost putne infrastukture u regionu zaostaje u odnosu na 15 zemalja EU, pri čemu je drumska na nivou od 60 procenata zapadnoevropskih država, a zeleznička tek na 40 procenata.
Da bi smanjile sva ova zaostajanja u odnosu na 15 država EU do 2030.godine, članice 3SI bi to koštalo 3-8 odsto BDP-a godišnje, rekla je Georgieva, dodajući da su to vrlo velika sredstva.
Zahvaljujući investicionom fondu 3SI, kako je istakla, izdaci zemalja CIE za te svrhe biće smanjeni na 2-3 procenta bDP-a godišnje, mada ni to nije zanemaljiv trošak.
Cilj skupa, koji je organizovao Atlantski zavet, bio je razmatranje mogućnosti koje ovaj ekonomski vitalan region nudi za investiranje.
Događaj je organizovan u susret samitu Inicijativa tri mora 19. oktobra u Talinu, čiji će domaćin biti predsednica Estonije, koji će okupiti lidere iz centralne Evrope, EU, Sjedinjenih Država i Nemačke.
U diskusiji je istaknuto da je infrastruktura, ugaoni kamen temeljac i moćan pokretač ekonomskog rasta i jačanja otpornosti.
Inicijativu 3SI pokrnulo je dvanaest država članica EU, koje se nalaze između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora, kako bi ubrzale razvoj prekograničnih energetskih, transportnih i digitalnih mreža.
Inicijativa 3SI usmerena je na obezbeđenje nedostajućih sredstava od 1.000 milijardi dolara za regionalne infrastrukturne projekte i proširenje veza između država članica 3SI, kao i između regiona i ostatka Evrope.
U tom cilju, početkom ove godine pokrenut je komercijalno vođeni investicioni fond 3SI za ulaganja u prekogranične projekte u regionu, a SAD su se obavezale da će uložiti do milijardu dolara u fond i 3SI energetske projekte.
