EIB: Spremili smo 1,7 milijardi evra za Zapadni Balkan

Evropska investiciona banka je već 40 godina veran partner ovom regionu i među prvima smo podržali Srbiju u razvoju transportne, zdravstvene i obrazovne infrastrukture.

Danas su prisutni i drugi finansijeri i drago nam je da vidimo da se investicioni ambijent razvija. To je posebno važno u trenutku pandemije kovida 19, jer su potrebna značajna sredstva i pomoć da se privreda i zdravstvo oporave.

Ovako za “Novosti” komentariše dolazak Američke razvojne agencije u Beograd i najavu dolaska velikog investicionog paketa SAD u Srbiju i naš region Dubravka Negre, regionalna direktorka Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

“Nama je drago da smo među prvima doneli visoke standarde u razvoju i implementaciji investicionih projekata. Sve investicije koje podržava EIB moraju da zadovolje niz ekonomskih, tehničkih, ekoloških i socijalnih kriterijuma, u skladu sa standardima EU. Posebno se sagledava njihov dugoročni uticaj na ekonomiju i društvo u širem smislu. Kada su u pitanju zajmovi za privredu, ohrabrujemo zapošljavanje mladih, osoba iz ranjivih socijalnih grupa, kao i žensko preduzetništvo. Upravo te sfere podržava poslednji finansijski aranžman koji smo potpisali za vreme pandemije u iznosu od 30 miliona evra. Pored zajmova, obezbeđujemo značajne iznose bespovratnih sredstava Evropske unije, kao i tehničku pomoć za izradu i realizaciju projekata.”

* Da li EIB planira dodatne investicije u našoj državi i zemljama i teritorijama u regionu?

“EIB kao Banka i razvojna institucija EU planira veliki broj novih investicija u Srbiji i regionu. I tokom trajanja pandemije, potpisali smo preko 10 novih zajmova u regionu za privredu, transport i sisteme za prečišćavanje vode. Plasirali smo i sredstva u okviru programa za oporavak od kovida 19, koja će pod još povoljnijim uslovima biti dostupna malim i srednjim preduzećima kroz kreditne linije lokalnih banaka. U narednim mesecima nastavićemo da investiramo u dalju izgradnju drumske i železničke mreže u Srbiji, u okviru već dogovorenih zajmova. Ovde spada i projekat povećanje plovnosti duž Save i Dunava za koju smo namenili 100 miliona evra, kao i 40,6 miliona bespovratnih sredstava za prvu deonicu auto-puta Niš – Merdare. U planu je veliki broj projekata i za region, a oni se odnose na izgradnju auto-puteva, obnovu železnice, podršku privredi i jačanje zdravstvenih i sanitarnih kapaciteta.”

* Šta je prioritet u vašem radu, koji projekti i koliki su njihovi iznosi?

“Prioritet je nastaviti sa odobrenim i novim investicijama kako bismo pomogli Srbiji da ojača vitalnu infrastrukturu, oporavi se od krize i još spremnije dočeka nove izazove. Nastavićemo da ulažemo u oporavak privrede, kao i izgradnju kanalizacionih sistema u beogradskim opštinama. U narednim mesecima planira se potpisivanje novog zajma od 65 miliona evra za digitalizaciju škola kroz uvođenje IT opreme i brzog interneta u obrazovne ustanove širom Srbije. Radovi na Kliničkom centru Srbije su u toku i nadamo se uspešnom završetku. Do sada smo u srpsko zdravstvo uložili 250 miliona evra, čime je obnovljeno preko 20 regionalnih bolnica i Klinički centar Niš. Investiranjem 200 miliona evra u razvoj nauke, izgrađena su tri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u narednom periodu planira se izgradnja i opremanje instituta Biosense u Novom Sadu.”

* Kako procenjujete rezultate srpske privrede tokom korone i uopšte?

“Dobro je da su pravovremeno donete mere za opstanak mikro, malih i srednjih preduzeća jer ona zapošljavaju preko 60 odsto radno aktivnog stanovništva. Time su sačuvana mnoga radna mesta, ali krajnji bilans za privredu i nacionalni budžet moći će da se evaluira kada se pandemija suzbije. Sada je važno nastaviti sa podrškom zdravstvenom sistemu, kao i malim biznisima kako bi se sačuvale zaposlenost i likvidnost. EIB je u te svrhe doneo paket pomoći od 1,7 milijardi evra za region i jedan deo tih sredstava je već plasiran. S druge strane, potrebno je nastaviti sa obnovom bolničkih i zdravstvenih kapaciteta, izgradnjom sanitarne infrastrukture, sistema za odbranu od poplava i drugih prirodnih nepogoda. Na taj način, Srbija će moći spremnije da dočeka nove krize i smanji njihov negativan uticaj na ekonomiju. U te svrhe, EIB je za Zapadni Balkan pripremio plan projekata vredan 2,3 milijarde evra.”

* Šta su najveći izazovi naše privrede i šta biste posavetovali našim zvaničnicima?

“Nezaposlenost je jedan od najvećih problema u regionu i to pre svega mladih. Izazov će predstavljati i direktne strane investicije, jer će se investitori fokusirati na svoje zemlje. Problem će biti i manjak priliva u državnu kasu, s obzirom na to da je ekonomija pretrpela najveći udar. Takođe, reuspostavljanje proizvodnje i lanaca distribucije predstavljaće izazov, ali i priliku za Srbiju i region. Kriza je nametnula potrebu da se proizvodnja premesti u zemlje iz bližeg okruženja i regiona, kako bi se poslovni procesi nastavili bez obzira na globalnu krizu. To će predstavljati šansu za region koji treba da teži izgradnji zajedničkog tržišta, povezanog modernim putevima, energetskim i digitalnim sistemima. Kao takvo, lakše će se integrisati u tržište EU i time nadomestiti proizvodne potrebe, koje su se do sada obavljale na nekim drugim kontinentima, pre svega u Aziji. Kao jedan od preduslova za to, potrebno je podržati digitalnu i zelenu tranziciju regiona i EIB će nastaviti da investira u ovakve inicijative u svim zemljama.”