Zbog pandemije korona virusa širom sveta je rasla upotreba elektronskih finansijskih usluga ali to se nije odrazilo na privlačenje investicija u fintech sektor. Šta više, zabeležen je značajan pad ulaganja u kompanije koje se bave razvojem tehnoloških alata za finansijsku industriju. Dok je prošle godine ova industrija privukla 150,4 milijarde dolara ulaganja, u prvoj polovini ove godine ta brojka pala je na samo 25,6 milijardi.
Prema “Pulse of Fintech H1’20”, najnovijem izveštaju konsultantske kuće KPMG, u prvoj polovini 2020. godine finansiranje fintech sektora je zabeležilo oštar pad. Tokom celokupne prošle godine u fintech kompanije investirano je 150,4 milijarde dolara, dok je do polovine 2020. u njih uloženo tek 25,6 milijardi. Budući da pandemija ne jenjava, pa se ni ekonomije ne oporavljaju, malo je verovatno da će se investicije u fintech sektor do kraja godine makar pribižiti prošlogodišnjim rezultatima.
Na ulaganja u fintech sektor u značajnoj meri utiču akvizicije, te je upravo njihov izostanak rezultirao ovakvim padom investicija. Dok je u drugoj polovini 2019. vrednost pripajanja u fintech-u iznosila 85,7 milijardi dolara, u prvoj polovini ove godine ta brojka je pala na samo četiri milijarde.
Najveće interesovanje za ulaganje u fintech pokazale su korporacije. One su investirale ukupno 12,2 milijarde dolara u fintech kompanije širom sveta. Značajan deo tih ulaganja zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama – 2,4 milijarde dolara u prvom kvartalu ove godine, a očekuje se da će slična brojka biti objavljena i za drugi kvartal.
Južna i Severna Amerika su i dalje najveća fintech tržišta na svetu. Od SAD je to i očekivano jer je ova zemlja poznata po uspešnim tehnološkim startapovima, ali Južna Amerika je za mnoge prijatno iznenađenje, sa svojim brojnim i kvalitetnim fintech kompanijama.
Međutim, u 2020. nijednom od ova dva kontinenta nisu cvetale ruže. Obe Amerike su u prvoj polovini godine zabeležile oštar pad investicija u fintech sektor – sa 43,3 milijarde dolara u drugoj polovini 2019. na 12,9 milijardi u ovoj godini.
U SAD je u fintech kompanije u prvoj polovini godine investirano 11,9 milijardi dolara. Na tom tržištu najviše venture capital-a su privukle kompanije iz oblasti platnih usluga. Osim plaćanja putem interneta, veliko interesovanje investitora beležio je i regtech sektor, odnosno kompanije koje rade na tehnološkim rešenjima za menadžment regulatornih procesa u finansijskoj industriji. Razlog za to je praksa velikih kompanija da se u kriznim vremenima najčešće okreću menadžmentu rizika.
Azijsko-pacifička regija zabeležila je investicije u fintech u vrednosti od 8,1 milijarde dolara a Evropa, Bliski Istok i Afrika (EMEA) zajedno su imali samo 4,6 milijardi ulaganja.
Međutim, istraživačka kuća PičBuk se usko fokusirala na evropsko tržište i došla do zaključka da su, uprkos padu investicija u kompanije sa Starog kontinenta, njihovi makroekonomski izgledi zapravo – ohrabrujući. Doduše, to ne važi za sve aspekte fintech poslovanja, već uglavnom za one oblasti čija upotreba je tokom karantinskih mera rasla. To su, pored platnih, i usluge osiguranja.
Autori KPMG-ovog izveštaja u Južnoj Aziji vide veliki potencijal za dalji razvoj fintech sektora, ali i njegovog finansiranja. Posebno ističu indonežansku kompaniju Gojek i singapuršku Grab, koje su zajedno privukle više od 1,2 milijarde dolara investicija. Osim kompanija iz ovih zemalja, među investitorima su veoma popularne i one iz Japana, Indije i Južne Koreje.
Pandemija korona virusa jeste smanjila investicije u fintech sektor, ali ne i u sve njegove segmente. Sektor koji se bavi bezbednošću na internetu je, čini se, sve atraktivniji za investitore. Naime, u 2019. godini fintech kompanije koje se bave zaštitom od hakerskih napada i zloupotreba podataka beležile su investicije od rekordnih 592,3 miliona dolara. U 2020. godini taj rekord je oboren – već do kraja juna one su imale 870,8 miliona dolara ulaganja.
Za takav rezultat zaslužan je korona virus koji je veliki deo zaposlenih širom sveta primorao na rad od kuće. Taj trend su odmah uočili hakeri, čija aktivnost je u proteklom periodu bila na do sada nezabeleženim nivoima. Prema izveštaju “Mid-Year Threat Landscape Report 2020” rumunske kompanije Bitdefender, u prvoj polovini ove godine njeni antivirusi su otkrili i blokirali 715% više ransomver napada nego u istom periodu lane. Stručnjaci iz kompanije Kasperski upozoravali su da su sve učestaliji i napadi na sisteme koji su nekada važili za sigurne, poput Linuksa. A sa rastom broja napada, logično je očekivati i bolje poslovne rezultate kompanija koje se bave bezbednošću na internetu.
KPMG smatra da će razvoj finansiranja fintech sektora i dalje određivati – pandemija. Očekuje se da će u narednom periodu stručnjaci još više raditi na unapređenju fintech rešenja, ali i pratećih sadržaja kao što su bezbednost na internetu, prevencija prevara i menadžment digitalnog identiteta. Prognozira se rast investicija u zemlje čije zakonodavstvo nije previše ažurno u praćenju tehnoloških trendova.
Što se tiče samih kompanija i startapova, samo neki od njih će privlačiti nova ulaganja. Uspešni investitori se u kriznim vremenima klone rizika, te se očekuje da će u bliskoj budućnosti najviše ulagati u kompanije koje već imaju ime ili dokazano uspešne proizvode. Male fintech kompanije bi zato mogle iskusiti ozbiljan nedostatak kapitala.
Tu prognozu potvrđuje i istraživanje kompanije Forester Riserč, čiji rezultati pokazuju da se sada uglavnom investira u zrela i poznata fintech preduzeća koja se bave komercijalnim tehološkim rešenjima. Investitori svoju pažnju usmeravaju na one tehnologije koje unapređuju postojeće finansijske usluge, a ne na one koje kreiraju nove.
Kompanije koje su zabeležile rast investiranja, osim što su poznate i postoje već godinama, imaju i još jedan kvalitet – sposobnost adaptacije na nepredvidljive okolnosti. Primera radi, brazilska neobanka Nubank je vrlo brzo reagovala na “pandemijske šokove” nudeći svojim klijentima uslugu transfera državne pomoći i produžujući rokove za otplatu kredita onima koji su ugroženi zbog korona-krize. Da neko sve to prati i analizira pokazuje i podatak da je Nubank u aprilu ove godine uspela da prikupi 300 miliona dolara investicija.
Ipak, brazilska banka je jedna od retkih dobitnica ove krize. Veliki broj fintech kompanija nije beležio rast investicija, pa bi neke od njih mogle da ostanu bez sredstava potrebnih za razvoj novih tehnoloških rešenja. Ovo bi, prema analizi Forestera, moglo dovesti i do bankrotstava u fintech sektoru. Jedna naša izreka kaže da “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Ona bi se mogla primeniti i na zaključak Foresterove analize da bi bankrotstva mladih fintech kompanija mogle iskoristiti tradicionalne banke. Zato analitičari ove istraživačke kuće u bliskoj budućnosti očekuju i neka nova “jeftina preuzimanja”.
Izvor: BiF.rs
