Profitabilnost slovenačkih banaka dodatno se smanjila u sedam meseci ove godine zbog pogoršane situacije uzrokovane pandemijom korona virusa.
Skoro sve banke pokazale su rast troškova umanjenja vrednosti i rezervisanja. Kreditiranje domaćinstava povećalo se u julu, dok se pad kredita preduzećima nastavio, ali manje intenzivno nego u drugom tromesečju.
Dobit pre oporezivanja u prvih sedam meseci iznosila je 154 miliona evra, što je trećina dobiti koju su banke ostvarile u istom periodu prošle godine, prenosi Capital.
Sa smanjenjem kreditne aktivnosti i velikim opsegom likvidnih ulaganja s niskim prinosom, neto prihod od kamata banaka opao je za 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi Banka Slovenije u svom najnovijem izveštaju o poslovanju banaka.
Neto prihod od kamata banaka zaostajao je za četvrtinu za istim periodom prošle godine.
Do jula su gotovo sve banke zabeležile rast troškova umanjenja vrednosti i rezervisanja koji su na nivou bankarskog sistema iznosili 107 miliona evra, odnosno 15,6 odsto ostvarenog prihoda, navodi Slovenačka tiskovna agencija.
U julu se budžetski udeo bankarskog sistema povećao za 507 miliona evra na 43,7 milijardi evra i bio je 7,8 odsto veći nego pre godinu dana.
Banke su povećale svoja ulaganja u vrednosne papire i stanja kod centralne banke, dok se smanjilo kreditiranje nebankarskog sektora.
Pad kredita nebankarskom sektoru nastavio se u julu, ali manje naglo nego prethodnih meseci.
Međugodišnji je rast kredita nebankarskom sektoru ostao pozitivan na 1,6 odsto, ali ovo je bio najniži rast od 2016. godine.
Razlog tome je, između ostalog, smanjenje kredita kompanijama, što se donekle smirilo u julu. Njihov je obim bio manji za 44 miliona evra ili trećina prosečnog pada u drugom tromesečju.
I pored pada, obim kredita kompanijama ostao je na godišnjem nivou od 0,6 odsto, na 8,9 milijardi evra, rekli su.
U julu su se krediti domaćinstvima povećavali za 56,5 miliona evra na mesečnoj osnovi, uglavnom zbog rasta stambenih i ostalih kredita, povećanje negativnih stanja na transakcijskim računima kupaca.
Međugodišnji rast zajmova domaćinstvima i dalje je iznosio 1,8 odsto, manje od trećine rasta na kraju prošle godine.
Natprosečni mesečni rast od 31 milion evra bio je prisutan kod stambenih kredita, što znači da je rast tih kredita ostao na nivou od 4,3 odsto na godišnjem nivou.
Nakon završetka epidemije, oživela je ponuda i potražnja na tržištu nekretnina, a dalji rast stambenih kredita ovisće o razvoju ekonomskih uslova i uslova na tržištu rada.
Potrošačko kreditiranje nastavilo je opadati, padajući za tri odsto na godišnjem nivou u julu.
U julu se nastavio trend smanjenja nekvalitetnih izloženosti banaka.
Njihov je obim iznosio 927 miliona evra i predstavljao je 1,9 odsto udela. Smanjenje je prisutno u svim grupama kupaca, osim kod zanatlija, gdje je udeo porastao za 0,4 odstotna boda na 4,3 odsto nakon dugog period pada u julu.
Opseg izloženosti zanatlijama koji ne rade dobro je mali, ali oni predstavljaju grupu sa najlošijom kvalitetom portfelja. Izloženosti prema kompanijama i dalje su 578 miliona evra neisplative, što predstavlja četiri odsto udela u izloženostima prema ovom sektoru.
Udeo nekvalitetnih izloženosti stabilizovao se na 2,7 odsto za potrošačke kredite u junu i julu i za 1,7 odsto za stambene kredite.
