Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,25 posto.
Prilikom donošenja te odluke, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvarene i očekivane efekte prethodno preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta, saopšteno je iz NBS.
U centralnom banci ocenjuju da će dosadašnje ublažavanje monetarne politike, pre svega smanjenje referentne kamate za jedan procentni poen u odnosu na pretkrizni nivo, nastaviti da doprinosi očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka u narednom periodu.
Izvršni odbor ističe da je ekonomski oporavak Srbije, koji je usledio od maja, u većini proizvodnih i uslužnih sektora bio brži od očekivanja, te da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, privredna aktivnost u prvoj polovini godine bila za oko 0,8 odsto manja nego u istom periodu 2019, što je bolji ishod od prvobitno očekivanog.
Iz NBS ističu da je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na prethodne krize, i da je to stvorilo prostor za donošenje obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ukoliko bude potrebe, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao i fiskalne pozicije države.
Izvršni odbor ocekuje da će ekonomski oporavak biti nastavljen u narednom periodu i da će već naredne godine biti prestignut pretkrizni nivo privredne aktivnosti.
Bržem oporavku domaće privrede trebalo bi da doprinesu i stimulativne mere NBS koje, pored omogućenog produženog zastoja u otplati kreditnih obaveza i obaveza po osnovu finansijskog lizinga za dva meseca, preduzećima obezbeđuju povoljnije uslove finansiranja u dinarima u okviru garantne šeme Vlade Srbije, a stanovništvu olakšavaju uzimanje stambenih kredita, kao i otplatu kredita i za ostale namene, navodi se u saopštenju centralne banke.
Dodaje se da je Izvršni odbor imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (u ukupnom iznosu od preko 12 posto BDP-a), kojima je obezbeđena snažna podrška privatnom sektoru, kako bi oporavak privrede od pandemije bio što brži.
NBS naglasava da je donošenje pomenutih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima očuvane niske i stabilne inflacije, čemu su doprineli, pre svega, obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa i puna snabdevenost tržišta robom i u uslovima krize, kao i usidrena inflaciona očekivanja.
Inflacija je, podseća centralna banka, u julu iznosila 2,0 posto međugodišnje, a Izvršni odbor očekuje da će nastaviti da se kreće oko tog nivoa i u narednim mesecima.
Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja (3,0 posto+/- 1,5 p.p.) očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.
U saopštenju se takođe konstatuje da je, posle velikog pada privredne aktivnosti na globalnom novou tokom drugog tromesečja zbog pandemije virusa korona, počeo oporavak ekonomske aktivnosti podstaknut u mnogim zemljama ekspanzivnim merama monetarne i fiskalne politike.
NBS upozorava, međutim, da su kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje volatilna, na šta, pored neizvesnosti oko toka pandemije, utiču i ekonomske tenzije između SAD i Kine.
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. oktobra.
