Šta sve stoji u dokumentu “Ekonomska normalizacija”?

Naime, i sam naziv dokumenta „Ekonomska normalizacija“, kao i izjave američkih zvaničnika, predsednika Donalda Trampa i diplomate Ričarda Grenela, ukazuju da je osnovno značenje sporazuma popravljanje ekonomskih odnosa Srbije i Kosova.

Takođe i prvih deset tačaka odnose se na lakši protok robe i ljudi, investicije u infrastrukturu kako saobraćajnu, tako i energetsku i telekomunikacionu.

Kao prvo, strane se, teško je reći obavezuju, s obzirom da na potpisanim odvojenim dokumentima stoji potpis samo predsednika Srbije odnosno premijera Kosova, da primene sporazum o autoputu potpisan još u februaru 2014. godine.

I druga tačka se odnosi na saobraćaj i primenu već postojećeg sporazuma o izgradnji pruge Beograd-Priština zaključenog takođe pre skoro sedam godina.

Uz ovo obe strane se obavezuju da će uraditi zajedničku studiju izvodljivosti povezivanja pruge Beograd-Priština sa lukom na Jadranu, što se prema mišljenju javnosti odnosi na albansku luku Drač.

U trećem članu uvode se američke Međunarodna razvojna finansijska korporacija (IDFC) i EXIM (institucija za finansiranje uvoza i izvoza) s kojima bi Srbija i Priština trebalo da naprave memorandume o razumevanju u vezi realizacije nekoliko velikih infrastrukturnih projekata.

Mini Šengen

Amerikanci bi, verovatno, trebalo da kreditiraju izgradnju Autoputa mira, pruge između Prištine i Merdara, pruge između Niša i Prištine, a tu su „ugurani“ i krediti za mala i srednja preduzeća. Uz to IFDC će otvoriti stalnu kancelariju u Beogradu.

Naredna stavka odnosi se na pojednostavljenje i ubrzavanje prometa preko administrativnog prelaza Merdare. Navodi se da će obe strane otvoriti zajednički prelaz koji bi trebalo značajno da ubrza prelaz kamiona.

Ista je svrha i tačke o mini Šengenu. Ovu ideju je prošle godine lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa idejom stvaranja zajedničkog tržišta na ovom prostoru u jeku trgovinske krize usled uvođenja 100-odstotnih taksi Kosova na robu iz Srbije i BiH.

U mini Šengen su ušli Albanija i S. Makedonija, ali su se političari sa KiM žestoko opirali ovoj ideji uz komentar da ih to podseća na novu Jugoslaviju.

Po sporazumu će se obe potpisnice uključiti u mini Šengen, ali to u praksi znači da će se KiM priključiti pošto je Srbija već deo toga.

Prema rečima predsednika Srbije to znači da ćemo „imati jedinstveno tržište, nema više iznenađenja sa taksama. Time obezbeđujemo slobodniji protok ljudi, roba, kapitala i usluga“. Lakši protok ljudi, odnosno zapošljavanje bi trebalo da obezbedi i međusobno priznavanje diploma i sertifikata.

I onda dolazimo do zanimljivog dela. Prema sporazumu obe strane će raditi sa američkim Ministarstvom energetike i drugim institucijama na izradi studije izvodljivosti kako bi se delila struja koja se proizvodi na veštačkom jezeru Gazivode.

Vučić je istakao da su „oni bili snažno protiv toga, a mi za, jer mi nemamo ni kilovat struje sa Gazivoda u ovom trenutku“.

Obe strane diversifikovati snabdevanje energijom

Gazivode osim što proizvode oko trećine struje za potrebe KiM takođe su važne i za snabdevanje pitkom vodom i navodnjavanje Kosova.

Oko trećine jezera napravljenog pregrađivanjem Ibra nalazi se na teritoriji Tutina, a dve trećine na teritoriji srpskih opština na severu KiM.

Iako održavanje brane i jezera obavlja javno preduzeće Ibar iz Zubinog potoka, naplatu struje i vode obavlja prištinsko javno preduzeće zbog čega se svojevremeno predsednik opštine Zubin potok žalio da se gubi prihoda oko 10 miliona evra godišnje.

Zanimljiva je i stavka prema kojoj će obe strane diversifikovati snabdevanje energijom. SAD već godinama nastoje da evropske zemlje smanje zavisnost od ruskog gasa i u okviru toga su pokušavali da spreče i izgradnju Severnog toka.

Alternativa ruskom gasu bi trebalo prema izjavama američkih zvaničnika, pa i samog Trampa, da bude američki tečni naftni gas koji bi se dopremao tankerima preko Atlantika.

Za Srbiju je ovo jako osetljivo pitanje s obzirom na srpsko-ruski naftno-gasni sporazum prema kom je NIS prodat Gaspromu u zamenu za izgradnju prvo Južnog toka, od kog nije bilo ništa, da bi se prošle godine započela izgradnja Turskog toka koji bi trebalo da doprema ruski gas u Srbiju.

Izvor: BiF.rs