Privatnu penziju u Srbiji uplaćuje sve veći broj ljudi. Najnoviji podaci centralne banke pokazuju da uplate rastu i da je u penzijskim fondovima na kraju drugog kvartala ove godine bilo nešto više od 45 milijardi dinara. U odnosu na 2010. godinu to je četiri puta više, a u odnosu na 2016. godinu za skoro dva i po puta više.
Privatnu penziju u Srbiji danas uplaćuje oko 200.000 ljudi. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, a prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno. Na pitanje koliko oni mogu da očekuju odgovor je sledeći – visina penzije zavisi od prinosa koji ostvaruju penzijski fondovi, a na primeru prinosa od pet odsto godišnje, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila 7.483 dinara.
Prinos fondova za drugi kvartal ove godine je bio nešto manji, oko tri odsto, ali je važno reći da se ne gleda prinos za jednu godinu nego prosečni za ceo period uplate. Treba reći i da je prethodnih godina bilo fondova i sa prinosima većim od 9 odsto, navodi Blic.
Male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju, a sa njima je potrebno početi što ranije.
Isti iznos uplaćenih sredstava uz istu stopu prinosa obezbeđuje znatno viši iznos penzije ukoliko se sa uplatam krene ranije, pošto privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti i dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju.
Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin. Sve je češća praksa da roditelji počnu sa štednjom za svoju decu odmah po njihovom rođenju. Suma koja se uplaćuje je na dobrovoljnom niovu, kao i tempo uplate.
U fond može da uplaćuje i drugi pojedinac ili firma za račun fizičkog lica, a to može da radi i sindikat za svoje članove, kao i poslodavci za svoje zaposlene.
Najranije godine da se zvanično postane penzioner u Srbiji su 58, pa je to od 2011. godine i donja starosna granica za povlačenje sredstava koje ste uplaćivali u privatni fond. Korisnici sredstva moraju da počnu da povlače najkasnije sa navršenih 70 godina života.
Oni koji žele veću penziju u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova. Pored njegovog finansijskog stanja i stope prinosa, jedan od faktora pri izboru fonda treba da bude i visina naknada koja se plaća za usluge društva za upravljanje, ali je značajna informacija da ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda koji ste odabrali možete ga promeniti.
Nakon prikupljanja informacija o pravima i obavezama, sledi potpisivanje ugovora o članstvu i plaćanje naknada – prilikom uplate penzijskih doprinosa (najviše 3 odsto vrednosti uplate) i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (do 2 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou).
