Da li će ekonomski udar na jesen biti jak kao što se predviđalo?
Ekonomisti kažu da je ključno pitanje i neizvesnost, kako sa zdravstvenog aspekta, tako i sa finansijskog, ali i da je izvesno da jesen baš i neće biti toliko teška.
MMF procenjuje da će Srbija pasti tri odsto i to je u trenutnim okolnostima dobar rezultat. S tim u vezi, analitičari tvrde da dalja normalizacija poslovanja može doći ako se omogući funkcionisanje kao i prethodna dva meseca – period kada su mnoge firme povratile dobar deo poslova i tržišta, ali i optimizam.
“Ukoliko dalje kretanje omogući funkcionisanje kao i prethodnih nekoliko meseci, verovatno će u ostatku godine doći do postepenog oporavka privrede. To znači da bi do potpune stabilizacije moglo da dođe u narednoj godini, kada dođe i do rasta drugih evropskih privreda”, kaže za “Blic Biznis” Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Za punu normalizaciju poslovanja, ocenjuje, preduslov je potpuna kontrola epidemiološke situacije, što će se verovatno desiti, smatra, kada vakcina uđe u masovnu upotrebu.
“Tri odsto pada domaće privrede je blaže nego u većini drugih evropskih zemalja. To, međutim, ne predstavlja posledicu razlika u ekonomskoj politici Srbije u odnosu na te zemlje, već u strukturi privrede. U proizvodnji srpske privrede značajno veće učešće imaju egzistencijalna dobra za kojima tražnja ne pada u uslovima krize – poput poljoprivrede, bazičnih prehrambenih proizvoda, komunalija i drugih, dok neegzistencijalna dobra, za kojima tražnja značajnije pada, u evropskim privredama imaju veće učešće nego kod nas”, objašnjava Ranđelović.
Nemačke kompanije očekuju da će se njihovo poslovanje, nakon haosa koji je prouzrokovala pandemija korona virusa, u proseku normalizovati za nekih 11 meseci. Tamošnja vlada je, recimo, revidirala naviše svoju projekciju BDP-a za 2020. godinu, pri čemu očekuje pad od 5,8 odsto umesto pada od 6,3 procenta, koliko je predviđala ranije.
I Italija je imala veći industrijski rast od predviđenog. Rast industrijske proizvodnje u junu bio 8,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je 19 analitičara u anketi Rojtersa predviđalo u proseku rast proizvodnje od 5,1 procenat.
A, kretanje evropskih privreda je vrlo bitno za srpsku privredu jer se najveći deo naše spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa zemljama Evrope, zapravo i veliki deo investicija dolazi iz delova Evrope te svaki oporavak industrija u tim zemljama predstavlja pozitivan signal i za Srbiju.
Da će oporavak Nemačke i Italije, koje su Srbiji glavna izvozna tržišta, omogućiti da što pre i Srbija izađe iz zone ekonomskog pada koji nije veliki, ali postoji, saglasan je i ekonomista Aleksandar Stevanović.
On za “Blic Biznis” kaže da će oporavak da se desi vrlo brzo jer nije rezultat toga da nešto nije dobro u privredi, već da su jednostavno primenjene određene mere koje su usporile ekonomske tokove.
“Oporavak je izvestan i u nekim zemljama će biti brži, u nekim sporiji. Mi ćemo biti jedna od zemalja koja će se duže oporavljati. Nije se raspala zapadna civilizacija, neće se pojaviti novi socijalizam, neće se promeniti društveno-ekonomski sistem i po prirodi stvari ćemo prebroditi krizu”, ocenjuje Stevanović.
