Kao posledica velikog pada vazdušnog saobraćaja ukupni projektovani pad prihoda Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) za ovu godinu je 43 miliona evra, što predstavlja pad od 48 odsto u odnosu na planirani iznos u prvobitnom finansijskom planu za ovu godinu.
To je bio razlog za vanrednu izmenu finansijskog plana. Vlada Crne Gore se prošle sedmice upoznala sa izmenom finansijskog plana Kontrole letenja za 2020. godinu i dala saglasnost na plan koji sadrži nove podatke o smanjenju prihoda usled restrikcije avio-saobraćaja zbog pandemije koronavirusa.
“Od početka marta do kraja juna, broj letova na nivou Evrope je zabeležio pad od oko 75 odsto, a u prostoru nadležnosti Kontrole letenja taj pad je iznosio 80 odsto. U narednim mesecima se očekuje određeni oporavak, koji je kvantifikovan kroz grube projekcije Evrokontrola, na osnovu kojih se očekuje da će broj letova u 2020. godini u vazdušnom prostoru u nadležnosti SMATSA beležiti pad od oko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu”, navodi se u izmenjenom finansijskom planu ovog preduzeća.
U ovom dokumentu se navodi da nakon izbijanja pandemije virusa kovid 19, vazdušni saobraćaj u Evropi i svetu beleži izraziti pad, a očekivanja i prognoze u vezi sa normalizacijom saobraćajnih tokova su i dalje vrlo neizvesne.
“Osim toga, zbog izrazito visoke mogućnosti prenosa virusa, mnogi aerodromi u svetu, uključujući i aerodrome u Srbiji i Crnoj Gori su prestali da pružaju usluge komercijalnim letovima u periodu od 19. marta do 18. maja. Ovaj drastičan pad saobraćaja i zatvaranje aerodroma je imao ogroman uticaj na pogoršanje likvidnosti kompanije SMATSA”, kaže se u izmenjenom planu.
U dokumentu se ističe da je ovaj drastičan pad saobraćaja i zatvaranje aerodroma imao ogroman uticaj na pogoršanje likvidnosti Kontrole letenja.
“Pored smanjenja prihoda po osnovu pada saobraćaja, SMATSA se dodatno suočava i sa problemom naplate fakturisanih usluga imajući u vidu (ne)mogućnost avio-prevoznika da blagovremeno i redovno izmiruju svoje obaveze u odnosu na pružene usluge”, dodaje se u dokumentu, prenosi Pobjeda.
Navodi se da se Međunarodno udruženje avio-prevoznika (IATA – International Air Transport Association) obratilo Evrokontrolu sa zahtevom o suspenziji plaćanja obaveza koje dospevaju po osnovu pruženih usluga u vazdušnoj plovidbi, u periodu trajanja krize izazvane koronavirusom.
Na osnovu navedenog, plaćanje za letove realizovane u februaru odlaže se za novembar ove godine, dok se plaćanja za letove realizovane u martu, aprilu i maju, odlažu za narednu godinu.
“Kao posledica navedene odluke, trenutna kalkulacija smanjenja novčanog priliva kompanije SMATSA po osnovu prihoda od putnih usluga u odnosu na planirani prihod od putnih naknada u finansijskom planu za 2020. godinu, iznosi oko 36 miliona evra, što predstavlja pad od oko 49 odsto u odnosu na usvojeni finansijski plan za ovu godinu, dok je ukupni projektovani pad prihoda koji uključuje i pad prihoda po osnovu terminalnih usluga 43 miliona eura, što predstavlja pad od 48 odsto u odnosu na planirani iznos u finansijskom planu za ovu godinu”, saopšteno je u dokumentu.
Navodi se da, s druge strane, u strukturi troškova preduzeća SMATSA dominiraju (sa preko 85 odsto) troškovi koji nisu u direktnoj korelaciji sa obimom saobraćaja, a uključuju zarade zaposlenih, troškove tekućeg održavanja sistema, obavezna osiguranja, zakupe državne imovine kao i troškove kamata.
“Ovi troškovi su fiksni i obračunavaju se po ugovorenim iznosima i u najvećoj meri ne zavise od obima aktivnosti i saobraćaja. Pomenute troškove nije moguće ukinuti niti značajno smanjiti u kratkom roku, već je samo moguće odložiti njihovo plaćanje, tako da sve navedeno predstavlja jak pritisak na likvidnost preduzeća SMATSA”, ističe se u dokumentu.
Preduzete mere pre svega uključuju smanjivanje troškova poslovanja i investicionog ulaganja kao i obezbeđivanje dodatnih kreditnih sredstava za potrebe očuvanja tekuće likvidnosti – kaže se u izmenjenom planu. Precizirano je da su konkretno troškovi materijala umanjeni za gotovo 40 odsto, troškovi proizvodnih usluga za 45 odsto, dok su nematerijalni troškovi smanjeni za 35 odsto, u odnosu na prvobitni plan.
“Mere podrazumevaju i odlaganje realizacije i potpuno ukidanje investicionih projekata koji nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje preduzeća tako da je ukupan fond za investicije umanjen za 57 odsto u odnosu na prvobitno usvojen finansijski plan”, navodi se u dokumentu.
Ističe se da je takođe značajno smanjenje troškova postignuto i na poziciji troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi i to za sedam odsto.
