Dok Srbi u ovom kriznom vremenu podižu kredite za kupovinu stanova, jer procenjuju da im je to trenutno isplativo ulaganje, Turci u svojim bankama zajme novac da bi pazarili zlato. Kupovina ovog plemenitog metala postala je nova moda u celom svetu. Nemci su u prvoj polovini godine kupili 83,5 tona zlata, čime su pretekli i Kineze. S obzirom na to da mnogi investitori u ovom metalu vide sigurnu luku za zaštitu imovine od inflacije, koju očekuju zbog štampanja novca centralnih banaka, cena zlata porasla je od početka godine za oko 25 odsto i trenutno vredi oko 1.930 dolara po unci. Dostizala je čak i 2.000 dolara, početkom avgusta, što je istorijski najviša vrednost.
Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritiza”, kaže da je rast vrednosti zlata posledica velike neizvesnosti oko okončanja uticaja pandemije na globalnu privredu i s tim u vezi ogromnih monetarnih i fiskalnih stimulansa koje su sprovele sve najveće svetske ekonomije.
“Takođe, zamah rastu zlata u proteklom mesecu dana dalo je i slabljenje dolara, čije je kretanje inverzno u odnosu na kretanje cene zlata jer se njegova vrednost tradicionalno izražava u ovoj valuti”, kaže Gujaničić za „Politiku”.
Prema njegovoj oceni, kretanje cene zlata, u narednom periodu, u velikoj meri će zavisiti od brzine izlaska glavnih svetskih privreda iz recesije. U slučaju brzog oporavka, zlato bi izgubilo na ovolikoj atraktivnosti, dok bi eventualno usložnjavanje situacije u vezi sa pandemijom moglo da donese novi talas neizvesnosti gde bi zlato dobilo još jači zamah.
Sagovornik Politike naglašava da zlato predstavlja sigurnu luku za očuvanje vrednosti imovine tokom krize i mnoge zemlje (ili njihove centralne banke) čuvaju značajne rezerve zlata. Može se reći da je poslednjih nekoliko godina kupovina zlata dobila na atraktivnosti, ali ono svakako ne predstavlja najveći deo deviznih rezervi većine centralnih banaka. I dalje u rezervama dominiraju kvalitetne dužničke hartije najvažnijih svetskih ekonomija.
“Domaći građani mogu kupovati zlato ili finansijske instrumente u čijoj osnovi stoji zlato preko svetskih berzi, ali to nije previše rasprostranjena aktivnost zbog generalne neupućenosti naših građana u investiranje i upravljanje svojom imovinom. Stoga kod domaćih građana i dalje dominira štednja u depozitima (pre svega valutnim) uprkos veoma niskim kamatama. S druge strane, centralna banka je povećala prošle godine devizne rezerve kupovinom zlata, ali ono i dalje čini minoran deo deviznih rezervi od oko desetak odsto”, kaže Gujaničić.
U Narodnoj banci Srbije kažu da su krajem jula 2020. bruto devizne rezerve iznosile 13,5 milijardi evra. Od toga, oko 12,5 odsto deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (31,75 tona zlata ukupne vrednosti 1,7 milijardi evra).
U istom periodu prethodne godine NBS je raspolagala sa ukupno 20,16 tona zlata vrednosti 870,6 miliona evra. Kupovinom zlata na međunarodnom i domaćem tržištu u protekloj godini dana količina zlata je uvećana za oko 50 odsto (povećanje od 10,59 tona zlata), dok je vrednost zlata u okviru deviznih rezervi u istom periodu porasla za oko 94 odsto.
“To samo pokazuje koliko je bila ispravna prošlogodišnja odluka da se povećaju devizne rezerve u zlatu, u najvećoj meri kupovinom na međunarodnom tržištu uz kontinuirano povećanje kroz kupovinu na domaćem tržištu”, kažu za „Politiku” u NBS.
Narodna banka je početkom oktobra prošle godine na međunarodnom tržištu preko renomirane međunarodne finansijske institucije BIS kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta. Kupovina je, kako naglašavaju, izvršena radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja.
Prosečna cena po kojoj je prošle godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503,16 dolara po finoj unci. Cena zlata je od trenutka kupovine do kraja jula ove godine porasla za trećinu (oko 32 odsto, na 1.973,23 dolara po finoj unci), pa je rast cene kada je u pitanju pomenutih devet tona kupljenih na međunarodnom tržištu uticao na povećanje deviznih rezervi za oko 135 miliona evra.
Pored kupovine na međunarodnom tržištu, NBS otkupljuje poluge zlata iz domaće proizvodnje od kompanije „Serbija Ciđin koper” d. o. o. Bor, a aktivnosti kupovine zlata na domaćem tržištu se obavljaju redovnom dinamikom. Narodna banka nije prodavala zlato od 2005. godine.
“Osnovna karakteristika zlata kao oblika aktive jeste očuvanje vrednosti i zaštita od inflacije i kao takvo ono ima značajnu ulogu u diversifikaciji ulaganja, naročito u kriznim vremenima. Cena zlata je volatilna kategorija koja se menja u skladu sa povećanjem ili smanjenjem neizvesnosti u međunarodnom okruženju i sklonosti investitora ka preuzimanju rizika. Snažan rast cene zlata je prisutan od početka 2019, a dodatno je intenziviran tokom 2020. usled krize izazvane korona virusom i rastom tražnje za zlatom kao sigurnom aktivom. Istorijski maksimalna cena zlata od 2.075,47 dolara zabeležena je početkom avgusta i u tom trenutku je rast cene zlata od početka godine bio nešto iznad 36 odsto”, objašnjavaju u NBS.
