Štednja građana u bankama raste: Dinarska isplativija

Iako je najveći deo ove godine protekao uz pandemiju koronavirusa, štednja građana u bankama je nastavila da raste i to naročito u dinarima.

Takođe, podaci banaka potvrđuju da su kamatne stope na dinarsku štednju mnogo isplativije.

Kamatne stope na dinarsku štednju kreću se orijentaciono oko dva odsto na period oročenja od tri meseca, do četiri odsto kada se novac oročava na tri godine.

Za razliku od njih, nominalne kamatne stope na deviznu štednju za kratke periode oročenja jedva prelaze nulu, dok se za duže periode kreću oko jedan odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, dinarska štednja je u odnosu na kraj prošle godine porasla za 8,2 odsto, a devizna za 1,8 odsto.

Sa ovim povećanjem, dinarski ulozi građana u bankama dostigli su sumu od 86,1 milijardu dinara. Veća štednja u domaćoj valuti je inače trend već godinama, jer se dobit na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje, a veće su i kamatne stope na ovu vrstu štednje.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Tanjug ocenjuje da je rast dinarske štednje potpuno razumljiv pošto je kurs dinara stabilan.

“Nadam se da će, uz mere koje propisuje NBS, kurs i dalje ostati stabilan. To stvara poverenje u domaću valutu i građanima odgovara da štede u valuti u kojoj i primaju plate, a da pritom ne strepe i ne zavise od oscilacije kursa strane valute”, kaže on.

Dodaje da se samim tim što su kamate na dinarsku štednju znatno veće, a inflacija mala i godinama se kreće ispod dva odsto, više isplati štedeti u domaćoj valuti.

To pokazuje i analiza NBS o isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina, od juna 2012. do juna 2020.

Analiza pokazuje da bi štediša koji je štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja, dakle u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara ili oko 340 evra više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

I u bankama navode da su njihovi klijenti tokom pandemije koronavirusa štedeli više nego ranije.

U Komercijalnoj banci kažu za Tanjug da su posle marta i aprila, kada je zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja za pojedine kategorije stanovništva razumljivo zabeležen pad oročene štednje, od maja trendovi deponovanja počeli da se vraćaju u redovne tokove, čak i da se ubrzavaju.

Taj trend se nastavio i u narednim mesecima a njegov rezultat jeste da je recimo devizna štednja, u kojoj je Komercijalna banka dugogodišnji lider, dostigla oko 1,8 milijardi evra.

Kako se kreću kamatne stope i koliko se može dobiti oročavanjem sume od 100.000 dinara ili 1.000 evra na šest meseci, godinu dana i tri godine?

Na primeru od 15. avgusta, na uloženih 100.000 dinara u Komercijalnoj banci oročenih na pola godine dobija se 1.232,01 dinara, oročenje na godinu dana donosi 3.500 dinara a na tri godine 12.485,90 dinara.

Na oročenje od pola godine primenjuje se efektivna godišnja kamatna stopa od 2,5 odsto, na godinu dana 3,5 odsto, a na tri godine četiri odsto.

Na uloženih 1.000 evra, takođe prema primeru od 15. avgusta, po isteku roka oročenja od pola godine ukupan iznos je 1.000,65 evra, kod roka od godinu dana 1.003 evra, a kod roka od tri godine 1.020,53 evra.

Nominalna kamatna stopa na period od pola godine iznosi 0,15 odsto, na godinu dana 0,35 odsto, a na tri godine 0,80 odsto.

Komercijalna banka je od 30. aprila ove godine uvela i akcijsku ponudu oročene štednje u evrima, sa rokom od 12 meseci uz minimalni iznos oročenja od 100 evra.

Na 1.000 evra oročenih na godinu dana, na ime kamate dobija se 10,19 evra. Nominalna kamatna stopa na godišnjem nivou u ovoj ponudi iznosi 1,20 odsto, a efektivna 1,02 odsto.

U Banci Poštanska štedionica, lideru u dinarskoj štednji, na 100.000 dinara oročenih na pola godine bruto kamata iznosi 1.242,38 dinara, na godinu dana 3.500,12 dinara, a na tri godine 12.487,44 dinara.

Nominalna kamatna stopa na oročenje od pola godine iznosi 2,5 odsto, na godinu dana 3,5 odsto a na tri godine 4 odsto.

U Erste banci za Tanjug kažu da povećana štednja tokom prethodnih meseci, pokazuje da građani žele da budu spremni za naredni period i eventualne nepredviđene situacije, jer niko nije siguran koliko će trajati neizvesnost izazvana epidemijom.

Među štedišama Erste banke i dalje preovlađuju oni koji su više zainteresovani za štednju u evrima, ali ta razlika se iz godine u godinu smanjuje.

Ulog od 100.000 dinara u ovoj banci, posle oročenja od pola godine, iznosi 101.077,20 dinara, posle oročenja od godinu dana 102.704,73 dinara, a nakon oročenja od tri godine 111.084,04 dinara.

Nominalna bruto godišnja kamata na oročenje od pola godine iznosi 1,10 odsto, na period od godinu dana 1,70 odsto, a na period od tri godine 2,20 odsto.

Kada je reč o deviznoj štednji, 1.000 evra oročenih na pola godine daje saldo od 1.000,81 evra, oročenje na godinu dana 1.004,33 evra, a na tri godine 1.013,26 evra.

Nominalna bruto godišnja kamata na period od pola godine iznosi 0,25 odsto, na godinu dana 0,45 odsto, a na tri godine 0,60 odsto.

Erste banka trenutno ima i posebnu ponudu za oročenu štednju na 20 meseci, za nove uloge od 10.000 evra pa naviše.

Na 10.000 evra, oročenih na 20 meseci, primenjuje se nominalna kamatna stopa od 1,10 odsto, efektivna od 0,94 odsto, pa štediša po isteku perioda oročenja dobija 10.156,22 evra.

Kamatne stope na štednju u evrima u Srbiji su, prema rečima direktora Službe upravljanja aktivom i pasivom u Erste banci Miloša Zečevića, veće nego u evrozoni.

On procenjuje da se nizak nivo kamatnih stopa može očekivati i u naredne dve do tri godine, a da je povećanje moguće kod oročenja značajnijih iznosa evra.