NBS proaktivnim delovanjem i odgovornim ponašanjem poslednjih osam godina uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa.
Stabilnost deviznog kursa je jedan od nosećih stubova monetarne, finansijske i makroekonomske stabilnosti naše zemlje.
Ovakav pristup održanja relativne stabilnosti deviznog kursa je u skladu sa ciljanjem inflacije kao osnovnom monetarnom strategijom, a njegovu opravdanost potvrđuju i poslednji radovi i istraživanja renomiranih institucija poput Banke za međunarodna poravnanja (BIS – Bank for International Settlements) i Međunarodnog monetarnog fonda.
“Ukupna ekonomska politika, rešenost i odgovornost nosilaca politike da sprovode neophodne reforme, stvaranje podsticajnog poslovnog okruženja, znatno povoljniji izgledi rasta Srbije – sve zajedno čini stabilnost, iz koje proističu poverenje i rast kreditnog rejtinga naše zemlje”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
U periodima preovlađujućih pritisaka na jačanje dinara, koji su poslednjih godina rezultat jačanja makroekonomskih pokazatelja, delujući proaktivno Narodna banka Srbije je kupovala devize, uvećavajući na taj način devizne rezerve i stvarajući zdravu osnovu za očuvanje eksterne pozicije zemlje u uslovima turbulencija na globalnom nivou. Postupajući tako, od aprila 2017. do kraja 2019. godine Narodna banka Srbije je u neto iznosu kupila preko 5,3 milijardi evra, jačajući na taj način otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja, navodi se u saopštenju NBS.
U uslovima koji kreiraju pritiske ka slabljenju domaće valute, poput aktuelne neizvesnosti u međunarodnim okvirima usled globalne pandemije, Narodna banka Srbije dobro odmereno i oprezno koristi prethodno uvećane devizne rezerve. Kako bi očuvala stabilnost deviznog tržišta, a imajući u vidu negativne efekte koje bi prekomerne oscilacije u vidu slabljenja domaće valute imale na građane i privredne subjekte, uključujući one sa obavezama u stranoj valuti, NBS se javlja na deviznom tržištu kao neto prodavac deviza.
Ovakav pristup održanja relativne stabilnosti deviznog kursa je u skladu sa ciljanjem inflacije kao osnovnom monetarnom strategijom, o čemu svedoče rezultati zabeleženi na planu očuvanja niske inflacije. Ovakav pristup održanja relativne stabilnosti deviznog kursa se tokom prethodnih osam godina potvrdio kao optimalan i dokazao kao jedino ispravan u ambijentu još uvek povećanog stepena evroizacije domaće ekonomije – koji se upravo zahvaljujući ostvarenoj i održanoj stabilnosti poslednjih godina smanjuje.
Opravdanost pristupa koji Narodna banka Srbije sprovodi, a koji uzima u obzir sve specifičnosti domaće ekonomije i okruženja, sve češće dobija potvrdu i u ekonomskoj teoriji, što potvrđuju i poslednji radovi i istraživanja renomiranih institucija poput Banke za međunarodna poravnanja (BIS – Bank for International Settlements) i Međunarodnog monetarnog fonda.
Najnoviji primer ovakve potvrde predstavlja pre dva dana (24. avgusta) objavljena stručna ekonomska analiza BIS-a, koja se bavi efektima slabljenja (deprecijacije) domaće valute u uslovima visokog stepena zaduženosti domaće privrede u stranoj valuti – na primeru 15 zemalja u razvoju (Corporate dollar debt and depreciations: all’s well that ends well?).
Analiza BIS-a pokazuje da, “suprotno popularnoj teoriji po kojoj deprecijacija vodi ekspanziji zahvaljujući povećanoj konkurentnosti domaćeg izvoza”, “u stvarnom svetu to nije slučaj, naročito za preduzeća sa visokim dugom u stranoj valuti”. Naprotiv, prema rezultatima analize, “deprecijacija može dovesti do znatnih negativnih efekata na bilans stanja preduzeća i do smanjene investicione aktivnosti”. U stručnoj analizi se ističe i da je kompanija sa zaduženjem u stranoj valuti, ukoliko nije zaštićena od deviznog rizika (hedžovana) na operativnom nivou (kompanija je izvoznik) ili finansijski (kroz korišćenje instrumenata za zaštitu od deviznog rizika), ranjiva na iznenadne promene deviznog kursa.
I nedavno objavljena analiza Međunarodnog monetarnog fonda (Dominant Currencies and the Limits of Exchange Rate Flexibility) ukazuje na slične zaključke. To novo istraživanje MMF-a potvrđuje da su koristi od deprecijacije domaće valute – ograničene i kratkoročne, naročito u slučaju zemalja u razvoju – beleži se tek blaga reakcija obima izvoza na slabljenje domaće valute i to u kratkom roku. A negativne posledice značajnog slabljenja valute po finansijsku stabilnost Srbije mogli smo da osetimo u periodu pre 2012. godine i nećemo dozvoliti da se one ponove.
Novi nalazi ekonomske teorije poput navedenih potvrđuju opravdanost pristupa Narodne banke Srbije u očuvanju relativne stabilnosti deviznog kursa, i jačaju odlučnost da se sa primenom ovakvog pristupa nastavi i u budućnosti, uz višestruke koristi za građane i domaću privredu jer stabilnost nema alternativu.
