Nemačke koalicione stranke dogovorile su se da prošire mere za ublažavanje negativnih efekata korona krize na najveću evropsku ekonomiju za dodatnih do 10 milijardi evra, uključujući produženje programa skraćenog radnog vremena i zamrzavanje pravila o insolventnosti preduzeća.
Nemačka ekonomija je u drugom tromesečju zabeležila najveći pad ikada do sada, od čak 9,7 posto, pa vlada očajnički nastoji da ublaži efekte pandemije koliko god je to moguće, posebno pred izbore u jesen 2021. godine, navodi Rojters.
„Korona ostaje naša realnost i izazov. Danas smo se složili da proširimo važne i efikasne mere u borbi protiv posledica korona virusa”, rekla je Anegret Kramp-Karenbauer, lider konzervativnih hrišćanskih demokrata (CDU), nakon skoro sedmočasovnih razgovora sa koalicionim partnerima iz Socijaldemokratske partije (SPD).
Između ostalog, dogovoreno je da subvencije za skraćeno radno vreme, koje treba da isteknu u martu 2021, budu produžene do kraja sledeće godine i da se pomoć malim i srednjim preduzećima za premošćavanje aktuelne krize nastavi do kraja ove godine.
Program subvencionisanja skraćenog radnog vremena ima za cilj očuvanje radnih mesta, omogućavajući poslodavcima da zadrže radnike uz smanjenje njihovog radnog vremena.
Ministar finansija, socijaldemokrata Olaf Šolc, rekao je za javni servis ZDF da bi te mere mogle sledeće godine da koštaju državu dodatnih do 10 milijardi evra.
„Sada je cilj stabilizacija ekonomije. Činjenica da smo dejstvovali brzim i obimnim merama rezultirala je time da Nemačka prebrođava ovu krizu mnogo bolje nego druge (zemlje)”, rekao je Šolc, prenosi Tanjug.
Takođe je dogovoreno da se do kraja godine produži suspenzija propisa o obaveznom podnošenju zahteva za stečaj firmama koje su insolventne i u finansijskim problemima zbog pandemije.
Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel je ranije usvojila ogroman stimulativni paket mera, vredan više od 130 milijardi evra, za koji se nada da će pomoći ekonomiji povratak na staze rasta.
Koalicione stranke su se takođe složile i po pitanju reforme izbornog zakona čiji je cilj smanjenje broja poslanika u donjem domu parlamenta, Bundestagu.
