Međunarodni monetarni fond ocenio je da je Srbija nastavila sa uspešnim sprovođenjem ekonomskog programa, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike, saopštila je Narodna banka Srbije.
Odbor izvršnih direktora MMF doneo je odluku o uspešnom završetku četvrtog, pretposlednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, ocenjujući da je u borbi protiv pandemije izazvane virusom korona, vlast u Srbiji su u ranoj fazi usvojila stroge mere zaštite i donele veliki paket mera, navedeno je u saopštenju.
Kako je istaknuto, Odbor MMF je pozitivno ocenio takav odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji, navodeći da je snažan, pravovremen i sveobuhvatan, precizirajući da su vlasti u Srbiji na pandemiju odgovorile odmah, velikim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenim ka bankarskom sektoru.
Ocenili su da su mere dobro osmišljene, i na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbedjenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sistemu i olakšanje otplate obaveza po osnovu kredita, navedeno je u saopštenju.
Odbor MMF je konstatovao i da je u Srbiji očuvana niska inflacija i stabilan kurs.
NBS je, prema oceni MMF, vodila adekvatnu relaksirajuću monetarnu politiku i donosila privremene vanredne mere kojima se pomaže u očuvanju likvidnosti bankarskog sektora i daje podrška kreditnoj aktivnosti.
Odbor MMF je ukazao i da je fiskalni paket koji je donet kao odgovor na krizu jedan je od najvećih u regionu, i da pruža potrebnu podršku domaćinstvima, preduzećima i zdravstvenom sistemu.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je odluka o uspešnom završetku četvrtog razmatranja ekonomskog programa očekivana.
“Srbija sprovodi ekonomski program jačanjem domaćih faktora rasta, a niska inflacija i stabilan finansijski sektor bili su i ostaće značajna podrška javnim finansijama. U saradnji s Vladom, u proteklih osam godina stabilizovali smo našu ekonomiju i kroz nisku inflaciju, relativno stabilan kurs dinara, devizne rezerve na rekordnom nivou, jačanje finansijske stabilnosti i brojne inovacije, doprinosili povoljnim izgledima za njen ubrzani rast”, kazala je ona.
Prema njenim rečima, takav pristup stvorio je i prostor za odbranu srpske ekonomije od različitih izazova, kao i za donošenje obimnih paketa monetarnih i fiskalnih mera, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao ni fiskalne pozicije države.
Tabaković je podsetila i da je tokom jula Misija MMF ocenila da je NBS kroz svoje reakcije, od smanjenja referentne kamatne stope, preko obezbedjenja likvidnosti, propisivanja zastoja u otplati obaveza dužnika i druge oblike olakšanja u izmirivanju obaveza, kao i nizom drugih mera, nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou.
Zahvaljujući ranije uspostavljenom uzlaznom trendu ekonomskog rasta i preduzetim merama od strane vlasti u Srbiji, Odbor MMF projektuje da će u uslovima globalnog šoka koji je snažno uticao na eksternu tražnju i uslovio poremećaje u globalnim i regionalnim lancima snabdevanja, stopa realnog rasta BDP Srbije biti na nivou od minus tri odsto u 2020. godini, naveli su iz centralne banke.
Istaknuto je da je to jedna od njihovih najboljih projekcija rasta za ovu godinu.
Uprkos tome što su u junu u odnosu na april i dodatno smanjili projekcije rasta za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju upravo zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu, naveli su iz NBS.
Nakon toga, u uslovima već započetog ekonomskog oporavka, očekuju snažan privredni rast Srbije od šest odsto u 2021. i 2022. godini, što je jedan od najbržih oporavaka, kao i održiv rast od minimum četiri procenta u srednjem roku.
Odbor MMF očekuje i da će inflacija u Srbiji ostati pod kontrolom NBS i u 2020. godini i u srednjem roku.
Za ovu godinu projektuju prosečnu inflaciju na nivou od 1,5 odsto, a nakon toga projektuju njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u srednjem roku.
“Takav profil inflacije je i u skladu sa projekcijom NBS, kojem bi trebalo da doprinese i oporavak agregatne tražnje koji je podržan merama monetarne i fiskalne politike”, rekla je Tabaković.
Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremen karakter mera fiskalne politike u ovoj godini, prema oceni MMF, fiskalni deficit bi već u 2021. godini trebalo da bude na nivou od oko dva odsto BDP, a u godinama nakon toga na nivou od 0,5 procenata BDP.
To će, kako je navedeno, obezbediti da se učešće javnog duga u BDP brzo vrati na silaznu putanju, pri čemu MMF projektuje da će i u ovoj, kriznoj godini, njegovo učešće ostati ispod 60 odsto BDP.
Odbor MMF procenjuje i da će Srbija nastaviti sa dobrom politikom rasta javnih investicija i u 2021. godini, za koje očekuju da u periodu od 2021. godine budu na nivou iznad pet odsto BDP.
S obzirom na veliku neizvesnost u vezi sa ekonomskim izgledima na globalnom nivou, preporuka MMF svim zemljama jeste da pažnju usmere i na praćenje fiskalnih rizika, kao i na razmatranje mera za vanredne situacije.
MMF očekuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti već u 2020. godini, da će zatim nastaviti da se postepeno smanjuje u srednjem roku i da će zadržati potpunu pokrivenost neto prilivom stranih direktnih investicija.
Guvernerka je ukazala da je srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF projektuje za Srbiju dosta dobar, da projektuje dinamičan rast koji ima dobru strukturu, uz nisku inflaciju, dobre javne finansije i poverenje investitora koje se ogleda i kroz visoke prilive stranih direktnih investicija.
Ocenila je da će privredni rast Srbije za ovu godinu biti i bolji od ocena MMF, o čemu se i tokom junskih i julskih sastanaka sa Misijom MMF detaljno razgovaralo.
“Srbija je ovu krizu dočekala sa znatno boljom makroekonomskom pozicijom i većim kreditnim rejtingom u odnosu na krizu iz 2008. godine. Zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike u prethodnih osam godina i sprovođenju strukturnih reformi, unutrašnje i spoljne neravnoteže su smanjene, a poslovni ambijent poboljšan”, rekla je ona.
Dodala je da je to omogućilo i da na šok koji nije zabeležen u novijoj istoriji, NBS i Vlada odgovore ogromnim paketom ekonomskih mera.
“Bez te i takve reakcije usporavanje ekonomske aktivnosti u ovoj godini bi bilo znatno veće, a rast u 2021. skromniji. U Srbiji je ekonomski oporavak koji je započet u maju i nastavljen u junu, prevazišao naše projekcije iz maja, a dodatne stimulativne mere monetarne i fiskalne politike, kao i bolji izgledi za poljoprivrednu sezonu, predstavljaju pozitivne rizike da bi usporavanje privredne aktivnosti ove godine moglo biti i manje od projektovanog”, navela je guvernerka.
Ona je podsetila i da su krizne mere pažljivo odmerene i usmerene na očuvanje privredne aktivnosti i zaposlenosti.
“Mere koje smo i tokom pandemije donosili bile su pravovremene i dobro odmerene, usmerene na podršku bržem privrednom oporavku i očuvanju zaposlenosti i likvidnosti. NBS je po brzini reakcije bila medju prvim institucijama u zemlji i među prvim centralnim bankama u svetu, a to smo bili i po opsegu mera koje kontinuirano preduzimamo”, rekla je Tabaković.
Istakla je da će NBS u narednom periodu nastaviti da pažljivo da prati kretanja i biti spremna da reaguje i dodatno ako uslovi to budu nalagali.
Instrument za koordinaciju politike odobren je Srbiji u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predvidja korišćenje finansijskih sredstava, a cilj ekonomskog programa Srbije koji MMF podržava je da očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta, naveli su iz NBS.
