Iako je najveći deo ove godine protekao uz pandemiju koronavirusa, štednja građana u bankama je nastavila da raste i to naročito u dinarima.
Za razliku od njih, nominalne kamatne stope na deviznu štednju za kratke periode oročenja jedva prelaze nulu, dok se za duže periode kreću oko jedan odsto.
Prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, dinarska štednja je u odnosu na kraj prošle godine porasla za 8,2 odsto, a devizna za 1,8 odsto.
Sa ovim povećanjem, dinarski ulozi građana u bankama dostigli su sumu od 86,1 milijardu dinara. Veća štednja u domaćoj valuti je inače trend već godinama, jer se dobit na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje, a veće su i kamatne stope na ovu vrstu štednje.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Tanjug ocenjuje da je rast dinarske štednje potpuno razumljiv pošto je kurs dinara stabilan.
Dodaje da se samim tim što su kamate na dinarsku štednju znatno veće, a inflacija mala i godinama se kreće ispod dva odsto, više isplati štedeti u domaćoj valuti.
To pokazuje i analiza NBS o isplativosti štednje oročene na godinu dana i reoročavane u periodu od osam godina, od juna 2012. do juna 2020.
Analiza pokazuje da bi štediša koji je štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja, dakle u junu 2020. godine dobio skoro 39.500 dinara ili oko 340 evra više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.
