Dok su se mnogi nadali da će vrtoglave cene nekretnina u Srbiji tokom pandemije da se spuste, tako nešto se nije desilo. Cene kvadrata, koje su poslednjih godina porasle i za više od 30 odsto, ostale su stabilne, a dok se očekivalo pucanje balona, stručnjaci tvrde da on praktično sada i ne postoji.
Poznavaoci tržišta nekretnina kažu da sve dok ima kupaca i tražnje, cene su opravdane, a ne vide da će uopšte dolaziti po pojeftinjenja.
Prosečna cena kvadrata u novogradnji, koja se najviše prodaje, u Beogradu je oko 2.000 evra. Luksuzna gradnja, ali i luksuzne lokacije znatno su više, te tako cene kvadrata u starogradnji budu i oko 3.000 evra, a u novogradnji i znatno više.
“Neverovatno je da u vreme kada se nižu posledice pandemije korona virusa, u Srbiji kao da se ništa nije desilo, kod nas korona nije pomerila tržište nekretnina. Cene su stabilne, a najbrže se prodaju mali stanovi i novogradnja”, kaže za “Blic Biznis” Kaća Lazarević, vlasnica agencije “Kaća Lazarević nekretnine”.
Olakšavajući uslovi za podizanje stambenih kredita znatno su doprineli rastu kupovine stanova
Cene se prema mišljenju naše sagovornice neće spuštati, a prema njenim rečima, olakšavajući uslovi za podizanje stambenih kredita znatno su doprineli rastu kupovine stanova.
“Novogradnja se prodaje najbrže jer ljudi podižu kredite, a sada su uslovi dosta povoljni. Dosta banaka je usvojilo incijativu Narodne banke da se sa 10 odsto učešća može dići kredit, a sada će od 1. septembra nastupiti i olakšavajuće mere da se podigne kredit i kada je 60 odsto izgrađenosti, a kada je Direkcija za imovinu nosilac građevinske dozvole ne mora uopšte nikakav stepen izgrađenosti. To sve zavisi kako će banke prihvatiti i pod kakvim će uslovima davati kredite”, kaže sagovornica Blica.
Govoreći o opravdanosti visokih cena novogradnje, Lazarević kaže da jesu opravdane jer “nažalost i investitori imaju ogromne troškove”.
“U proseku je cena kvadrata u novogradnji oko 2.000 evra, ali to zavisi od lokacije. Država bi možda, pored ovih mera Narodne banke, trebalo do oslobodi investitore nadoknade za građevinsko zemljište koja nije mala, a zavisi od toga u kojoj zoni se bilo šta zida. Recimo sada u ekstra zonu spada i širi kurg centra u Beogradu, što dosta poskupljuje cenu kvadrata u tim delovima grada stanova u izgradnji. Takođe, i terasa se sada uključuje u kvadrat stana”, objašnjava Lazarević.
Ona dodaje da je poskupela i izrada instalacija, voda, a investitori se trude da za tako visoke cene opreme dobro sta, pa se recimo rade mermerni ulazi, mermerna kupatila, a i garaže su u dosta slučajeva vrlo komotne, što ranije nije bi slučaj. Starogradnja je neznatno pala, kaže Lazarević, ali pad nije veliki.
Tržišni mehanizam vrlo jasno definisan
“Na primer stanovi u starogradnji su od 1.800 do 2.200 evra po kvadratu u centru grada. Luksuzna starogradnja ide nekada i više od 3.000 evra, ali prigradska naselja mogu da se pronađu i za 1.400, 1.500 evra, u zavisnosti od toga šta se traži”, kaže Lazarević.
Da su cene nekretnina ostale na stabilno visokom nivou i nisu za sada pokazivale bilo kakvu promenu, kaže i Miloš Mitić, operativni direktor u City Expert servisu za promet nekretnina. Ipak, on dodaje da je primetna blaga promena u ponašanju vlasnika prilikom ulaska u pregovore, pa većina njih sada ima malo fleksibilniji stav i spremna je na pregovore o ceni.
Govoreći o opravdanosti visokih cena, Mitić kaže da treba sagledati tržišni mehanizam koji je vrlo jasno definisan.
“Tražnja je nakon maja krenula ponovo da raste iznad ponude i sve dok je to tako cene će verovatno ostati na ovom nivou. Cenovna kriva će krenuti silaznom putanjom po nekim očekivanjima tek od sledeće godine. Država za sada raznim merama ekspanzivne fiskalne politike pokušava da pokrene i tražnju i ponudu, a koliko je to dugoročno održivo zavisi od mnogo faktora. Jedan od ključnih, na koji niko od nas nema odgovor, je koliko će zapravo pandemija Covida trajati, i naravno sposobnosti svake pojedinačne države za brz oporavak nakon krize”, zaključuje Lazarević.
Izvor: Blic biznis
