Ekonomisti saglasni da su nove prognoze NBS preoptimistične

Narodna banka Srbije je u avgustovskom izdanju Izveštaja o inflaciji ostala pri projekciji pada BDP-a u 2020. godini od 1,5 odsto, dok za 2021. godinu očekuje rast od šest odsto čime bi se faktički srpska privreda vratila na stope godišnjeg rasta od četiri odsto iz prethodne dve godine.

U njihovoj analizi rizik da se ekonomska aktivnost smanji više od projektovanog dolazi spolja s obzirom na novi talas širenja korona virusa u Evropi i svetu.

U NBS procenjuju da će domaća tražnja biti smanjena ove godine, ali će pozitivan doprinos dati neto izvoz, budući da se deficit tekućeg računa u drugom tromesečju ove godine smanjio za 47 odsto i da se očekuje da za celu godinu bude oko pet odsto BDP-a što je smanjenje u odnosu na 2019. godinu.

„Naredne godine uslediće ubrzan ekonomski oporavak od oko šest odsto, vođen domaćom tražnjom i izvozom, čemu doprinosi pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i zadržana povoljna srednjoročna perspektiva naše zemlje, što će obezbediti povratak na stabilnu srednjoročnu putanju rasta od oko četiri odsto godišnje“, navodi se u izveštaju centralne banke.

Ova procena Narodne banke najbliža je proceni Ministarstva finansija koja je ugrađena i u rebalans budžeta za ovu godinu od minus 1,8 odsto. S jedne strane je dosta optimističnija od ostalih procena poput MMF-a i Fiskalnog saveta koji smatraju da će pad BDP-a iznositi tri odsto ili Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji očekuje minus četiri odsto. S druge strane, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić neprestano ponavlja očekivanja da ćemo proći bez ikakvog pada, i to jedini u Evropi.

Sagovornici Danasa pak smatraju da je i prognoza NBS optimistična. Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ne očekuje pad manji od četiri do pet odsto.

„Visina pada zavisi od strukture privrede. Zaostale zemlje imaju manji pad jer mahom proizvode egzistencijalne proizvode, hranu nižeg nivoa prerade, primarnu proizvodnju i domaće, nerazmenljive usluge. Što je privreda manje integrisana u ekonomske tokove to je manji pad i mi teško da bi trebalo da se hvalimo zaostalom privrednom strukturom. I pored toga mislim da je smanjenje BDP-a od 1,5 odsto preoptimistično i da treba da se pripremamo za nepovoljnije ishode“, smatra Šoškić.

Prema proceni NBS padu u drugom kvartalu ove godine od 6,5 odsto samo je poljoprivreda imala pozitivan doprinos BDP-u od 0,1 procentnog poena dok je industrija doprinela smanjenju BDP-a sa 1,6 poena, usluge 1,2 poena, građevinarstvo samo 0,1 poen i neto porezi sa 3,2 poena zbog fiskalnih mera pomoći privredi i građanima.

Saša Đogović, autor publikacije Makroekonomska kretanja u privredi Srbije, takođe smatra da je procena NBS optimistična i smatra da će pad iznositi tri odsto.

„Očekujem da će poljoprivreda ipak rasti ove godine i zato bi pad mogao biti i nešto manji od tri odsto. Najveći znak pitanja je građevinarstvo zbog veoma visoke baze iz druge polovine prošle godine što je posledica gradnje Turskog toka. Dosta infrastrukturnih projekata se gradi, a čini se da ima i tražnje za stanovima, tako da čak i ako bude pada građevinske industrije to će biti zbog visoke osnovice, ali ne i zato što je građevinarstvo u krizi. Najviše su pogođeni auto-industrija, mada je proizvodnja Fijata u Kragujevcu bila u krizi i pre globalnog pada tražnje za automobilima i smanjena je tražnja za čelikom. Pored toga pogođen je sektor usluga, osim trgovine na malo. Generalno, proizvodnja trajnih potrošnih dobara i kapitalnih dobara je pogođena“, ocenjuje Đogović.

I on se slaže da je nerazvijenost naše privrede u stvari sada razlog manjeg pada u odnosu na razvijene zemlje i da ne treba porediti ekonomiju Nemačke, Francuske ili SAD sa Srbijom.

„Naša ekonomija je toliko manja da se ni ne može toliko stropoštati kao nemačka ili američka. Razvijene zemlje su povezane i proizvode luksuzne proizvode visokog stepena obrade koje mi ne proizvodimo. Zbog epidemije pala je tražnja za takvim proizvodima, dok pad tražnje nije toliki za proizvodima niže jedinične vrednosti koje mi proizvodimo“, napominje Đogović.

Profesor Ljubomir Madžar podseća da su procenitelji već dugo skloni većim prognozama rasta koje se posle revidiraju.

„Prognoza NBS je bolja od ostalih, ali se bojim da će ishod biti manje povoljan. Udarci na ekonomiju su veliki. Osim toga naši podaci nisu uvek pouzdani, pa se onda rade revizije koje pokažu da nije bilo baš tako. S obzirom na tu sklonost ka boljim prognozama bio bih veoma zadovoljan da se ova i obistini“, kaže Madžar.