Addiko banka 2016. promenila fokus poslovanja, koliko je u tome uspela?
Addiko banka sa sedištem u Austriji, nastala od bivše posrnule Hypo Alpe-Adria banke, a koja posluje na šest tržišta jugoistočne Evrope, 2016. godine promenila je fokus svog poslovanja orijentišući se na kreditiranje potrošača i malih i srednjih preduzeća, izveštava Indikator.ba.
Koliko je banka, četiri godine kasnije, uspela da svoje poslovanje prilagodi novoj orijentaciji?
Juče objavljeni finansijski izveštaj grupacije pokazuje kako su dva preferisana segmenta – potrošači i mala i srednja preduzeća – zauzimala 63 odsto bruto kreditnog portfolija naspram 40 odsto u 2016. godini. Rast je zabeležen i u odnosu na prošlu godinu kada su bruto kreditni zajmovi u pomenuta dva segmenta imali udeo od 60 odsto.
Ovaj rast je ostvaren na uštrb kreditiranja javnih i velikih preduzeća, a čiji se udeo u kreditnom portfoliju smanjio sa 27 odsto na 18 odsto, kao i na strani hipoteka.
Potrošačko kreditiranje dostiglo je udeo od 35 odsto, sa 22 odsto koliko je iznosilo ranije, dok je učešće kredita za mala i srednja preduzeća poraslo na 28 odsto, sa ranijih 18 odsto.
Kao rezultat ciljanog pada kreditiranja izvan novog fokusa delovanja ukupni bruto knjigovodstveni zajmovi grupacije na polugodištu ove godine smanjeni su na 3,76 milijardi evra u drugom tromesečju u odnosu na 3,84 milijarde koliko su iznosili u istom periodu prošle godine.
“Obim portfolija ostao je stabilan, podstaknut manjom potražnjom za kreditima i pooštrenim kriterijumima za osiguravanje novog poslovanja”, navodi se u izveštaju.
Dodaje se kako razlika u prinosu između segmenata u fokusu i onih izvan njega ostaje na oko 2,3 odsto. U 2020. godini došlo je do laganog smanjenja u potrošačkom segmentu s obzirom na niske nove poslove pod uticajem krize sa Covid-19.
“Smanjenje nefokusiranog poslovanja odvija se u skladu sa planom, a slična stopa sniženja tokom 2019. godine očekuje se i u 2020. godini”, navode iz Addika i dodaju da ne sklapaju nove poslove sa hipotekarnim kreditima niti sa javnim kompanijama.
Banka se može pohvaliti i ubrzanom digitalnom transformacijom koju je podstaklo novo okruženje uzrokovano sa Covid-19.
Broj mobilnih bankarskih korisnika porastao je za 13 odsto na 179 hiljada, a broj digitalnih korisnika za osam odsto na 223 hiljade. Rast digitalnih potrošačkih kredita koji se odvijao preko digitalnih platformi u Sloveniji i Srbiji beležio je rast od 11 odsto.
Otvaranje mobilnog računa u samo nekoliko klikova pokrenuto je u Srbiji, a prodaja digitalnih zajmova uz pomoć kontakt centra u BiH, Srbiji i Crnoj Gori.
Prioriteti u digitalnom razvoju u 2020. godini u potrošačkom segmentu su uvođenje mLoan usluge u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, mDepozita u Srbiji, instaliranje sistema provere dohotka temeljenog na PSD2, kao i novo izdanje Virtual Brancha 2.0 u Hrvatskoj.
U segmentu malih i srednjih banka će ciljati lansiranje jednostavne platforme za zajmove na nivou cele grupe, dodatne automatizovane provere za kreditne zahteve, mogućnost restrukturiranja ili produženja zahteva za kredit putem interneta, te primenu kvalifkovanih sertifikata u oblaku u Hrvatskoj.
