Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je zadržala majsku projekciju nivoa bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema kojoj će, zbog ponovnog globalnog širenja virusa korona, koje za posledicu može imati sporiji oporavak svetske ekonomije, ove godine realno biti niži za 1,5 odsto, ali postoji mogućnost da pad BDP-a bude i manji, jer ima povoljnih ekonomskih kretanja koja na to upućuju.
U Izveštaju o inflaciji za avgust navedeno je da bi BDP Srbije u 2021. godini mogao da bude viši za oko šest odsto.
U Izveštaju je navedeno da je ekonomski oporavak započet u maju i nastavljen u junu prevazišao očekivanja NBS i da dodatne podsticajne mere monetarne i fiskalne politike, kao i bolja očekivanja za poljoprivrednu sezonu, predstavljaju pozitivne znake da bi usporavanje privredne aktivnosti ove godine moglo da bude i manje od projektovanog.
Kako je ukazano, povoljnija domaća ekonomska kretanja od očekivanih u drugom tromesečju upućuju na zaključak da bi usporavanje domaće ekonomije ove godine moglo biti i manje od projektovanog, ali projekciju NBS ipak nije menjala, imajući u vidu rizike iz međunarodnog okruženja, koji se pre svega odnose na novi talas širenja virusa korona u Evropi i svetu i s tim povezani mogući sporiji globalni ekonomski oporavak.
Domaća tražnja će na nivou godine biti smanjena, dok će pozitivan doprinos dati neto izvoz, usled očekivanog većeg smanjenja uvoza od izvoza.
“Naredne godine uslediće ubrzan ekonomski oporavak od oko šest odsto vođen domaćom tražnjom i izvozom, čemu doprinosi pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i zadržana povoljna srednjoročna perspektiva naše zemlje, što će obezbediti povratak na stabilnu srednjoročnu putanju rasta od oko četri odsto godišnje”, navedeno je u Izveštaju.
U Izveštaju je ukazano i da se i u narednom periodu očekuje da će inflacija u Srbiji ostati niska i stabilna. “U odnosu na majsku projekciju, nova projekcija inflacije na nešto je višem nivou u kratkom roku, pre svega u trećem tromesečju ove godine, zbog viših cena voća, povrća i svetske cene nafte prethodnih meseci od pretpostavljenih. U srednjem roku, projekcija inflacije je na nižem nivou, jer će prema našoj oceni dezinflatorniji uticaj agregatne tražnje i uvozne inflacije nađačati inflatorni uticaj cene nafte na svetskom tržištu”, piše u izveštaju.
Prema avgustovskoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja do kraja 2021. godine.
“Takvom kretanju inflacije doprineće relativno niska agregatna tražnja, inflacija u međunarodnom okruženju i svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, dok će efekti niže svetske cene nafte postepeno iščeznuti. Nakon toga, s daljim rastom ekonomske aktivnosti i tražnje, inflacija će početi postepeno da se kreće ka centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, ali će ostati ispod nje i u 2022.”, ocenjeno je u Izveštaju.
Očekuje se da oporavak već u narednoj godini bude više nego potpun, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.
Ukazano je i da se najjači efekti pandemije osetio u drugom tromesečju, kada je ekonomska aktivnost smanjena za 6,5 odsto na međugodišnjem nivou, što je bilo bolje od očekivanja predstavljenih u majskom izdanju Izveštaja o inflaciji.
“Zbog oporavka ekonomske aktivnosti u maju i junu, koji je usled donetih ekonomskih mera snažniji od očekivanog, i uz strukturu privrede Srbije u kojoj je manje učešće sektora turizma i ugostiteljstva, možemo očekivati bolji ishod po pitanju bruto domaćeg proizvoda ove godine nego u ostalim evropskim zemljama”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Ona je naglasila i da je to u skladu sa projekcijama međunarodnih institucija.
Tabaković je kazala da se do kraja godin se očekuje dalji ekonomski oporavak, koji je pomognut već donetim, kao i najavljenim dodatnim merama Vlade Srbije i centralne banke.
Podsetila je da je cilj da se povoljnim uslovima finansiranja privrede i stanovništva podstakne privredni rast i očuva povoljna srednjoročna perspektiva zemlje.
Očekuje da će oporavak već u narednoj godini biti potpun, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.
“Cilj nam je da se sačuvaju životi ljudi, ali da se u isto vreme sačuvaju i radna mesta i pomogne najugroženijim preduzećima. Verujem da smo dokazali da umemo da prepoznamo izazove vremena u kome živimo i da našu ekonomiju vodimo putanjom održivog i ubrzanog rasta, a građanima obezbedimo dalji rast životnog standarda”, rekla je Tabaković.
