Četvorodnevna radna nedelja nije nova ideja, ali je predstavljeno kao rešenje koje može biti jedan od recepata za oporavak od korona krize.
Sindikat IG Metall predstavio je predlog da se u Nemačkoj uvede četvoronedeljna radna nedelja. Njegov cilj je da izleči bolne efekte ekonomske krize izazvane COVID-19, piše Biznis Insajder.
“Četvorodnevna nedelja bila bi odgovor na strukturne promene u sektorima kao što je automobilska industrija. To znači da se industrijska radna mesta mogu zadržati, a ne likvidirati”, rekao je Jorg Hofmann, direktor IG Metall-a.
On je dodao da je video interesovanje kompanija da smanje radno vreme umesto da izvrše otpuštanja.
“Na primer, to vam pruža kvalifikovanu radnu snagu i štedi na troškovima socijalnog plana”, dodao je.
Nemački list “Handelsblatt” ističe da su automobilski divovi Bosch, ZF i Daimler postigli sporazum o smanjenju radnog vremena u cilju kontrole troškova bez otpuštanja radnika.
Četvorodnevna nedelja ima smisla samo ako vam pomogne da prevaziđete kratkoročnu krizu. Međutim, to nije odgovarajući instrument za strukturne promene koje automobilska industrija posebno prolazi. Kao što je slučaj sa produženjem honorara za honorarni rad koji zagovara vicekancelar Olaf Šulc tokom vikenda, postoji i opasnost od cementiranja zastarelih struktura uz smanjenje radnog vremena, pisao je Dojče vele.
Četvorodnevna radna nedelja u Nemačkoj mogla bi biti tema još jedne runde pregovora sindikata kasnije tokom godine.
Novine “Rheinpfalz” su sa druge strane postavile pitanje: Mogu li kompanije i njihovi zaposleni priuštiti četvorodnevnu radnu nedelju? Jedno je jasno: takvo smanjenje radnog vremena, a o ovome se radi, neće biti moguće uz punu platu.
Četvorodnevna radna nedelja nije nova ideja. Između ostalog, Majkosoft je izveo takav test u Japanu. Prem atvrdnjama to se pretvorilo u povećanje efikasnosti po zaposlenom za 40 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. Test je trajao tokom avgusta 2019. godine.
