Sada se može smatrati očiglednim da će ova kriza biti dugotrajna i da će oporavak biti spor, a za neke i neizvestan, kaže u intervjuu za Bankar.rs predsednik Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković.
“Unija poslodavaca je već u aprilu sprovela anketu među preduzećima i tada je nešto manje od trećine smatralo da će se oporaviti u roku od mesec dana, a nešto više od trećine da im za oporavak treba 3 meseca. Oko 22% anketiranih reklo je da predviđa oporavak za 6 meseci. Međutim, bio je to trenutak kada smo mislili da će pritisak pandemije trajati mnogo kraće. Unija u ovom trenutku sprovodi i drugo istraživanje, ubrzo ćemo imati rezultate, a ja sam spreman da prognoziram da će očekivanja biti manje optimistična. Uostalom, od izbijanja pandemije u Srbiji prošlo je već više od 5 meseci, a mere distanciranja i ograničenog kretanja su još na snazi. U tom smislu oporavak nije ni započeo, niti je to bilo realno očekivati”.
Upravo zbog svega navedenog UPS je nedavno izneo predlog mera za oporavak.
Da, Unija poslodavaca je iznela 5+3 mera za revitalizaciju privrede i uputila ih Vladi Srbije, odnosno Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Za najteže pogođeni sektor turizma i ugostiteljstva predložili smo smanjenje PDV-a na 10%. Takođe smatramo logičnim da se PDV naplaćuje po realizovanoj, a ne po izdatoj fakturi i tražimo da takva naplata počne od 1. januara iduće godine. Vladi je predloženo smanjenje komunalnih taksi za 30%, kao što je recimo takozvana firmarina, kao i da se odloži naplata novouvedene ekološke takse za 1. aprila 2021. Iako nije taksativno navedeno u prvih 5 mera, veoma je bitno da javni sektor pravovremeno ispunjava obaveze iz ugovora i komercijalnih poslova sa privatnim sektorom i na tu dinamiku plaćanja Vlada Srbije takođe može da utiče. Još tri mere predložili smo Ministarstvu za rad, zapošljavanja, socijalna i boračka pitanja, a tiču se sprečenosti za rad zaposlenog, korišćenja godišnjeg odmora, odnosno statusa zaposlenog usled smanjenog obima posla.
Od sudbine tih mera zavisi kako će teći oporavak privrede i da li ćemo stvoriti dugoročan povoljan ambijent za poslovanje.
Koji sektori su najpogođeniji ovom krizom izazvanom koronavirusom i šta pokazuju podaci (koliko se firmi ugasilo, pauziralo rad…)?
Najteže pogođeni deo privrede u aktuelnoj krizi je onaj na koji se najviše odnose mere zaštite od pandemije Covid-19. Dakle sam virus isti je za sve, ali mere kao što su obavezna distanca, zabrana ili smanjenje kretanja, ograničenje boravka većeg broja ljudi na jednom mestu, posebno su pogodile pojedine biznise i to su oni koji trpe najveće posledice. Tu pre svega mislim na turizam i ugostiteljstvo, odnosno hotelijerstvo, kao i transport, i avionski i drumski. Takođe se pokazalo da su velika preduzeća otpornija na ovakvu vrstu krize, a da je mnogo teže da opstanu mikro i mala preduzeća. Kod njih je teže istrpeti udare na likvidnost, a takođe se događa da ulazak virusa u mali kolektiv direktno dovodi u pitanje celokupan proces rada. Prethodno istraživanje među preduzećima sproveli smo u aprilu, situacija se do sada znatno izmenila i upravo čekamo završetak nove ankete među poslodavcima, posle čega ćemo izneti egzaktne podatke.
Imajući u vidu da mnogi iz oblasti ugostiteljstva nisu mesecima radili, koliko je radnika otpušteno u ovih poslednjih nekoliko meseci?
Prema istraživanju iz aprila, 17% preduzeća u oblasti hotelijerstva, turizma i ugostiteljstva razmišljalo je o privremenom ili čak trajnom zatvaranju svog biznisa, a u oblasti transporta 13% firmi. Posledice u ovom sektoru su očigledne. Hoteli uglavnom ne rade, ako su otvoreni onda se popunjenost kreće oko 10%, naspram više od 50% koliko je bilo pre izbijanja pandemije. Posebno su ugrožene turističke agencije, čiji posao je gotovo nestao, sem nešto malo organizacije turističkih putovanja po Srbiji. Prema našim informacijama, agencije se još dovijaju i iz svojih rezervi održavaju deo radnih mesta, ali ako ne bude ozbiljnih promena na tržištu, ili značajne podrške države, ne vidimo kako će od jeseni one moći da opstanu i da isplaćuju plate.
U svetu su pojedini biznisi bukvalno procvetali tokom ove krize (poput Amazona). Ima li i u Srbiji takvih primera?
Ja bih radije rekao da kriza ugrožava celokupnu privredu. Postoje samo određeni izuzeci i oni ne obuhvataju celokupne grane, već samo pojedine karakteristične oblasti. Tako je recimo porastao promet u jednom delu farmacije, ali onom koji proizvodi specifične proizvode za kojima je porasla potreba tokom pandemije. Na drugoj strani imamo i određeni zastoj u tretiranju drugih bolesti, sem Covid-19, tako da je tu sigurno i manji promet lekova. Povećan je obim online trgovine, povećan je promet određenih prehrambenih proizvoda, ali to se ne može reći za celokupnu prehranu. Imamo segment u prometu hrane i pića koji je oslonjen na hotelsku i ugostiteljsku industriju – HoReCa i on je takođe ozbiljno uzdrman zbog pandemije.
Veliki broj privrednika je prihvatio državne olakšice kako bi se lakše prebrodio ovaj turbulentan period. Koju vrstu olakšica je prihvatio najveći broj njih?
Sigurno da je najveći deo privrednika prihvatio isplatu minimalca po radniku, odnosno odlaganje plaćanja poreza i dažbina. Sem toga, oko 90% privrednih subjekata prihvatilo je prvi moratorijum na obaveze prema bankama. Podatke o drugo moratorijumu saznaćemo ovih dana, procene bankara su da će taj procenat biti nešto niži.
U septembru počinju i pregovori o minimalnoj ceni rada za 2021. godinu. Kakva su očekivanja Unije poslodavaca Srbije od tih pregovora?
Unija je upravo sprovela anketu među preduzećima, koja nam je pokazala da je ove godine daleko manja spremnost poslodavaca da prihvate povećanje minimalne cene rada. Dok je prošle godine 46% anketiranih bilo spremno da prihvati povećanje, ove godine je samo 15% iskazalo takvo raspoloženje. Očito je kriza izazvana pandemijom uticala na likvidnost preduzeća u Srbiji i njihovu spremnost i mogućnost da prihvate nove ili povećane troškove. To je stav o kome moramo voditi računa u razgovorima o minimalnoj ceni rada, jer je on zaista zasnovan na realnoj situaciji. Preduzećima u Srbiji, uostalom kao i firmama u većem delu sveta, nužna je značajna podrška da bi uopšte opstali na tržištu, a ne stvaranje novih troškova. Za njih u postojećem poslovanju i finansijama preduzeća jednostavno nema mesta.
(Bankar.rs)
