Unca zlata (31,1 grama) već košta više od 1.900 dolara, što je 30 odsto više nego tokom previranja na finansijskim tržištima u martu, koja nisu zaobišla ni plemenite metale.
Ali od tada, smer je isključivo uzlazni, što je uglavnom zbog akcija likvidnosti centralnih banaka i očekivanja da će to na kraju dovesti do veće inflacije. U stvari, stagflacija – anemični ekonomski rast i rastućeg nivoa cena. I poslednje, ali ne najmanje bitno: traženi prinosi obveznica, koji mogu biti alternativa ulaganju u zlato, u nekim su slučajevima čak i negativni, pa ulagači radije kupuju plemenite metale.
Poslednjih dana je na rast tržišta plemenitih metala (još snažnije raste srebro, koje je prešlo preko 23 dolara) takođe uticao slabiji dolar i sve veći broj zaraženih korona virusom (rekordnih 290 hiljada širom sveta u petak), što je kamen spoticanja za ekonomski oporavak i povećava verovatnoće novog talasa zatvaranja.
Zlatna groznica, ukratko, signalizira da je svet u nevolji. Već u aprilu, Bank of America povećala je ciljanu cenu za zlato u sledećih 18 mjeseci na 3.000 dolara. ETF-ovi koji u svom portfelju imaju zlato dobijaju na vrednosti već osamnaest nedelja zaredom. Ovo je najduža serija od 2006. godine.
Izvor: SEEbiz
