Od Evropske centralne banke milijardu evra za likvidnost
Srbija ima preventivno na raspolaganju milijardu evra u slučaju da je narušena likvidnost finansijskog sistema koju joj je obezbedila Evropska centralna banka (ECB).
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je ECB pozitivno odgovorila na inicijativu za uspostavljanje preventivne repo linije putem koje bi se, u slučaju potrebe, domaćem finansijskom sistemu mogla obezbediti dodatna likvidnost u evrima. Na taj način omogućen je dodatni vid podrške domaćoj ekonomiji u uslovima pandemije kovida 19.
„ECB i NBS postigle su sporazum da uspostave repo liniju za obezbeđivanje likvidnosti u evrima srpskim finansijskim institucijama ukoliko se javi takva potreba u uslovima poremećaja na tržištu nastalih zbog pandemije kovida 19. Putem ove repo linije ECB obezbeđuje likvidnost u evrima centralnim bankama zemalja koje nisu članice zone evra u zamenu za odgovarajući kolateral u evrima. Repo linija daje mogućnost NBS da od ECB pozajmi maksimalno milijardu evra. Svako pojedinačno korišćenje sredstava može se vršiti na rok od najviše tri meseca. Repo linija ostaje na snazi do kraja juna 2021, osim ako se taj rok ne produži”, navedeno je u saopštenju.
NBS ponovo ističe da ni dinarska ni devizna likvidnost domaćeg bankarskog sektora nisu ugrožene. I pre krize izazvane virusom korona bankarski sistem je poslovao u ambijentu visokih viškova likvidnosti. Blagovremenim i adekvatnim merama, koje je NBS sprovela od samog početka krize, obezbeđena je dodatna podrška likvidnosti finansijskog sistema Srbije. Visok nivo deviznih rezervi zemlje predstavlja više nego dovoljan potencijal za odgovor na eventualne poremećaje devizne likvidnosti. U situaciji globalne neizvesnosti izazvane pandemijom virusa korona, uspostavljanje preventivne repo linije sa ECB pruža dodatnu sigurnost i daje snažnu poruku da NBS preduzima sve što je moguće kako bi se sačuvala stabilnost domaćeg finansijskog tržišta i ekonomije u celini.
Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se radi o kratkoročnom zajmu, a iz formulacije da smo dužni da damo kolateral u evrima jasno je da pozajmica ima i kamatu. Ne znamo koliku.
„Ovo je samo preventivna mera. Ne treba zaboraviti da ovde posluje dosta banaka sa kapitalom iz EU koje su u zemljama maticama pod ingerencijom ECB. Davanjem kratkoročnog zajma, koji se ipak odnosi na sve finansijske institucije, ECB sprečava naše probleme koji potencijalno postoje i za subjekte koje ona kontroliše”, objašnjava Urošević dodajući da je to bitno jer smo mi značajno integrisani u evropske finansijske tokove.
Ovaj stručnjak podseća da je posle izbijanja krize sličnu repo liniju američka centralna banka (FED) obezbedila Evropskoj centralnoj banci. Tada je ECB imala problem s likvidnošću, a FED joj je obezbedio neograničenu količinu dolara. Problem je, između ostalog, i nastao i zbog toga što su finansijske institucije širom sveta, usled izbijanja hipotekarne krize, imale ogromne količine hipotekarnih obveznica u dolarima.
Izvor: Politika
