Platiti prvo sebi – koraci do uspešne štednje kao vida finansijske sigurnosti

Aktuelna pandemija korona virusa uticala je na to da često manje izdvajamo za pojedine proizvode i usluge no što je to slučaj u redovnim okolnostima. To može biti i dobra prilika da u situaciji kad imamo potencijalno manje izdatke, a iste prihode, razmotrimo da počnemo da štedimo, naročito ako nismo već razvili tu korisnu naviku.

Kada razmišljamo štednji, brojne su nedoumice sa kojima se možemo susresti. Koliko novca mogu da odvojim sa strane? Koliko dugo ću štedeti i kada ću moći da taj novac trošim? Za šta, zapravo, želim da uštedim? Šta ako mi novac ipak bude potreban hitno?

Kakvi god da su odgovori na ova pitanja, preovladava uverenje da je u svakom slučaju bolje imati određenu rezervu novca koja netaknuta stoji sa strane, nego da te rezerve nema. Za donošenje odluke o štednji važno je na samom početku odrediti cilj i iznos štednje.

Prvih pet koraka ka uspešnoj štednji

Ukoliko razmatrate da započnete da štedite, u nastavku je nekoliko saveta koji vam mogu biti od koristi kako bi štednja bila uspešna:

· Odredite jasno za šta štedite. Važno je da precizirate sebi šta štednjom želite da postignete.

· Kada ste definisali cilj štednje, odnosno koliko novca vam je potrebno, odredite i vremenski period u kome vaš cilj treba da se ostvari.

· Kako biste uštedeli planirani iznos u roku koji ste predvideli, odredite mesečne iznose koje morate odvajati za štednju. Ostatkom sredstava raspolažite tek kada iznos za štednju stavite na stranu – držite se pravila „plati prvo sebi“.

· Pronađite adekvatni model štednje, u zavisnosti od potrebnog iznosa, perioda i svojih životnih navika.

· Budite uporni i ne odustajte lako. Možda će u početku delovati nemoguće, ali vremenom će štednja postati lepa navika koja će vam pomoći da obezbedite finansijsku sigurnost, ugodniji i bezbrižniji život.

Za lakše određivanje cilja štednje možete upotrebiti poznatu „SMART” metodu, na osnovu koje cillj treba da bude konkretan, merljiv, dostižan, relevantan i vremenski ograničen (Specific, Measurable, Achievable , Relevant, Time bound). Evo konkretnog primera: Želim da renoviram stan u martu sledeće godine. Cilj je u tom slučaju konkretan i merljiv (u martu ćete znati da li imate potrebnu sumu), dostižan (zarađujete dovoljno – predviđena mesečna izdvajanja su moguća), relevantan (štednja će omogućiti renoviranje) i vremenski ograničen.

Kada cilj definišete, štednja više ne deluje kao odricanje, već kao osnova za planiranje budućnosti i doprinos finansijskoj sigurnosti. Ciljevi mogu biti različiti – od fonda za sopstveno ili obrazovanje dece, preko kupovine automobila do renoviranja ili možda i kupovine kuće, kao i mnogih drugih koji na prvi pogled mogu da deluju teže ostvarivo. Jedan od ciljeva koji je uvek aktuelan je i stvaranje sopstvenog fonda za nepredviđene situacije.

Značaj stvaranja rezervi za nepredviđene okolnosti

U svakoj situaciji važno je imati i svoj „krizni fond“, koliko god da iznosi, koji može da posluži kao podrška za održavanje likvidnosti u slučaju ranije nepredviđenih okolnosti. Ova tema aktuelizovana je i trenutnom situacijom, a detaljnije savete za dobro upravljanje finansijama tokom i nakon pandemije možete pogledati na ErsteZnali.rs, platformi za finansijsku edukaciju koju je pokrenula Erste Banka.

Većini građana naše zemlje je upravo stvaranje finansijskih rezervi za nepredviđene okolnosti ključni motiv za štednju – čak 73 odsto njih se tako izjasnilo u prošlogodišnjoj studiji Erste Grupe* o štednim navikama građana. Aktuelna situacija sa pandemijom pokazala nam je da taj motiv nikako nije neosnovan, jer može doći i do umanjenja prihoda, pa i gubitka posla.

Ukoliko nemamo formiran fond za nepredviđene situacije, nije kasno da razmotrimo sa koliko novca raspolažemo i na osnovu toga donesemo odluku da li da ga kreiramo.

Kad donesemo odluku da štedimo, naći ćemo se pred dilemom da li je novac bolje čuvati kod kuće ili ga poveriti banci. Iako ćemo se možda na prvi pogled osećati sigurnije ako novac čuvamo kod kuće zato što nam je baš u svakom trenutku pri ruci, na ovaj način zapravo ne štedimo. Takođe, novac je na bezbednijem mestu ako je na štednom računu.

Ne samo da nećemo uvećati svoju ušteđevinu jer štednja u „slamarici“ ne donosi prinos, već novac koji čuvamo na ovaj način vremenom može izgubiti na vrednosti usled inflacije. Zato je preporuka da novac štedimo u finansijskoj instituciji. Na taj način, uz prinos od kamate, svoju ušteđevinu dodatno uvećavamo, što nas opet može motivisati da u nameri da štedimo budemo još dosledniji i istrajniji.