Država je preuzela na sebe najveći teret krize i pomogla privredi, čime je sprečen najgori scenario otpuštanja radnika, a u saradnji sa privredom razmatraće se konačni efekti mera i tome kakva vrsta pomoći im je dalje potrebna, kaže ministar finansija Siniša Mali.
On je gostujući u emisji „Oko“ na RTS rekao da efekat mera da bude takav da podstakne rast privrede i sačuva radna mesta. Ističe da je država izašla sa ozbiljnim i sveobuhvatnim paketom mera pomoći privredi i da je preuzela najveći teret krize.
Ističe da se mere još primenjuju i da će se u septembru videti pravo stanje stvari.
“Najrealnije je da o efektima govorimo u septembru jer je ovo mesec u kome još važi podrška i mere za ublažavanje posledice Kovida, a tada ćemo znati kakvi su prilivi, kako je regovala EU na ovaj paket pomoći, kako nam ide sa izvozom, zatim kakav je zdravstvena situacija…”, rekao je Mali.
Nakon toga, kaže, razmatraće se konkretnije kakav je paket mera ili podrške dalje potreban privredi.
“U ovom trenutku dosadašnji efekat mera je takav da nema masovnih otpuštanja radnika, što je scenario i u mnogim jačim zemljama od naše, nema zatvranja fabrika, prodavnice su nam sve vreme bile pune”, rekao je Mali.
Navodi i da niko ne može da predvidi kakva će situacija usled korona virusa biti narednih meseci i da se u saradnji sa Republičkim zavodom za statitsiku i PKS radi istrazivanje, odnosno anketa u preduzećima o tome sa kakvim se izazovima suočavaju, i kako funkcionišu.
“Ono što je veoma važno je da postoji poverenje između vlade, države i privrede. Slusamo se međusobno, i radimo zajedno, tako je definisan prvi set mera, a sada ćemo dalje da vidimo kako možemo da podržimo privredu”, rekao je Mali.
Ministar finansija kaže da je situacija ozbiljna, ali da se pokazalo da možemo da se nosimo sa njom i borimo za svako radno mesto.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da je vlada reagovala brzo i adekvatno da sačuva „kičmu privrede“ i da je važno da nije došlo do otpuštanja radnika.
Čadež kaže da će dalje biti teško kao i svuda u svetu, ali da je urađeno sve što je moglo da problema u privredi bude što manje.
Ističe da se sada pažnja usmerena na to da se vidi koji sektori su najviše pogođeni i kome je najviše potrebna pomoć.
“Nemamo više mogućnosti da pomažemo linearno svim sektorma. Sada radimo detaljnu analizu gde možemo najviše da pomognemo i gde je to najpotrebnije”, rekao je Čadež.
V.d. generalnog direktora kompanije „Metalac“ Radmila Trifunović kaže da su se u toj kompaniji vrlo brzo prilagodili okolnostima i da je jasno da teška vremena tek idu budući da je kriza globalna.
Ona kaže da su mere podrške vlade bile od velike pomoći tom preduzeću koje je, kako navodi, koristilo sva tri vida pomoći a najvažnije im je bila mogućnost odlaganja poreza i doprinosa.
Ističe da je u ovakvoj situaciji za njih blo najvažnije da sačuvaju zdravlje ljudi i održe likvidnost.
Predsednik Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević rekao je da su pogođene sve grane privrede, neke više- tekstilna industrija, hotelska industrija, sektor putničkog transporta…
Očekuje se, kaže, da kroz povlastice ili direktna davanja država pomogne da ti sektori prežive krizu.
