Plemeniti metali poslednjih nedelja su na meti kupaca. Svetske ekonomije koriste različite pristupe za efikasno upravljanje ogromnim izdacima potrebnim za ponovno pokretanje svojih privreda. Ogromna količina kapitala iscurila je kroz centralne banke i njihovu vrlo fleksibilnu monetarnu politiku.
Kao rezultat toga, svedoci smo povećanja cena i zlata i srebra. Od prvog dana u junu, kada se zlato trgovalo na nižim 1.671 do sadašnjih 1.812 dolara, cena po unci zlata porasla je za oko 125 dolara, što je oko 6,9 odsto neto dobiti u oko mesec i po, piše Seebiz.
Samo u poslednja četiri meseca unca zlata na svetskim tržištima poskupela je za gotovo četvrtinu, s oko 1.475 dolara krajem marta na više od 1.810 američkih dolara gde joj se cena kreće proteklih nekoliko dana. Najvišu nominalnu cenu zlato je dosegnulo krajem 2011. godine.
Srebro je takođe dobilo zamah. Srebro je u poslednjih sedam nedelja poskupelo za 2,20 dolara, ili 11,1 odsto vrednosti u ovom kratkom vremenu. Više od polovine proizvodnje srebra odlazi u smeru industrije, najviše u solarni sektor. Industrijska roba, poput baznih metala, imala je nagli rast tokom poslednja tri meseca, a cena srebra takođe je počela da odražava taj porast.
Fundamenti koji su cenu zlata i srebra drastično podigli već su stvorili potrebno okruženje kako bi plemeniti metali nastavili da rastu i možda trguju iznad rekordne cene.
Sigurno je da će posledice pandemije trajati duže ako se ne stvori vakcina. Takođe je jasno da će direktni rezultat velikih izdataka zemalja širom sveta – koji imaju za cilj da pomognu svojim građanima i ekonomski podstaknu pokretanje privreda – imati negativne efekte u godinama koje dolaze.
