Investitori iz čitavog sveta su počeli aktivno da investiraju u kineski dug. Wall Street Journal navodi da udeo stranog kapitala u kineskim državnim obaveznicama raste najbržim tempom od 2018. godine i već je premašio rekordnih 4,3 triliona.
Uprkos teškoj epidemiološkoj situaciji i sve većim protivrečnostima sa glavnim trgovinskim partnerom Kine, Sjedinjenim Državama, sve veći broj stranih investitora preferira kineski državni dug kao najpouzdaniji način ulaganja.
Kinesko tržište državnog duga jedno je od najvećih na svetu. Udeo stranih investitora i dalje nije velik: nešto više od četiri odsto. Ali tempo kojim strani investitori grade svoj portfolio kineskih državnih obaveznica je impresivan. Dok su u martu ove godine stranci držali ove obaveznice za 2,26 triliona juana, sada su već na 4,3 triliona, piše Sputnjik.
Nizak ukupni udeo stranih vlasnika kineskih državnih obaveznica posledica je činjenice da je bilo teško ući na kinesko tržište sve do sredine 2017. godine: tada je pokrenut program “Bond Connect”, koji omogućava stranim investitorima da ulažu na tržište obaveznica kontinentalne Kine putem tržišta Hong Konga. To što nije bilo potrebe za otvaranjem zasebnog trgovinskog računa u kontinentalnoj Kini uveliko je pojednostavilo proces ulaganja.
Pasivnim investitorima koji više vole da ulažu u indekse, pristup kineskom tržištu zapravo je postao lakši prošle godine, kada su državne obaveznice, kao i vrednosni papiri nekih kineskih državnih banaka, uključene u agregatni indeks “Bloomberg Barclays”.
Godinu dana kasnije kineske obaveznice su uključene i u indeks “JP Morgan”. Svi ovi koraci su doveli do toga da je udeo stranih vlasnika kineskog državnog duga u juanima, počeo rasti dvostruko bržim tempom.
Ali rast se naročito ubrzao u vreme kada je kinesku ekonomiju pogodila epidemija virusa korona. Na prvi pogled, ovo može izgledati nelogično: zašto pozajmljivati novac nekome čija se finansijska situacija pogoršava? Budući da je epidemija zahvatila ne samo Kinu, već skoro sve zemlje sveta, kriza se širi po čitavoj svetskoj ekonomiji i investitori počinju da upoređuju: koja zemlja se bolje nosi sa situacijom i nudi najpovoljnije uslove za investiranje. Dok su SAD, Evropska unija, Japan i niz drugih razvijenih zemalja odjednom iskoristile svu svoju “ekonomsku municiju”, spuštajući kamatne stope do nule ili čak negativne vrednosti, Kina se i dalje drži umerene monetarne politike i pokušava da stimuliše ekonomiju fiskalnim merama.
Kao rezultat toga, desetogodišnje kineske državne obaveznice sada nude prinos od 3,118 odsto, dok prinos na američke obaveznice sada iznosi samo 0,597 odsto, na japanske 0,023 odsto, na nemačke -0,515 odsto. Istovremeno, investitori vide kako se kineska ekonomija uspešno nosi s posledicama epidemije. To jača njihovo poverenje u pouzdanost kineskih hartija od vrednosti, rekao je za “Sputnjik” rukovodilac Centra za svetske financije Instituta za svetsku ekonomiju i finansije na Akademiji društvenih nauka Kine Liu Dungmin.
“Mislim da je glavni razlog što se Kina dobro nosi s posledicama epidemije. Trenutno se ekonomska moć Kine povećava. Stoga određeni finansijski proizvodi postaju stabilniji. Istovremeno, vidimo da je prinos po kineskim državnim obaveznicama značajno veći nego na sličnim vrednosni papirima u zapadnim zemljama, koje su, s jedne strane, snažnije pogođene epidemijom. S druge strane, ekonomije ovih zemalja su se razvijale duži niz godina znatno sporije od Kine. Kao rezultata toga, vidimo jako niske, nulte, pa čak i negativne kamatne stope. Stoga kineski dug postaje sve privlačniji za ulaganje”, kaže on.
Prema ekonomskoj statistici koju je Kina objavila za drugi kvartal, BDP je porastao za 3,2 odsto, što je značajan skok u odnosu na pad od 6,8 odsto u prvom kvartalu. Ulaganja u osnovna sredstva tokom šest meseci pala su za 3,1 odsto, dok je u prvih pet meseci ovaj pokazatelj bio dvostruko lošiji: minus 6,3 odsto.
Izvor: Seebiz
